Treće Bijenale fantastike biče održano od 13. septembra do 12. oktobra u Beogradu u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca i u Modernoj galeriji Valjevo u terminu od 6. decembra sve do kraja januara 2026. godine. Kao i prethodna dva puta, organizator ovog događaja je Fondacija „Mihajlović – Feniks”.
Kako je najavljeno, pred publikom će biti izložena 33 dela 27 odabranih umetnika, kao i radovi dva gostujuća umetnika iz inostranstva. „Ovaj svojevrsni festival nadrealnog, magičnog, simboličnog i metafizičkog slikarstva još jednom je potvrdio da u savremenoj umetnosti postoji snažna i živa scena umetnika koji neguju fantastiku, figuraciju, tehničko majstorstvo, izmišljene svetove i složenu simboliku, što potvrđuje i veliki broj pristiglih prijava”, navedeno je u saopštenju.
Velika nagrada Bijenala biće svečano uručena najboljem slikaru Bijenala fantastike po proceni ovogodišnjeg žirija koji čine: prof. dr Oliver Tomić – istoričar umetnosti, prof. dr um. Katarina Zarić – slikarka i grafičarka i direktorka Moderne galerije Valjevo, Marija Đurić – istoričarka umetnosti. Ono što je poznato jeste da će nagrada za životno delo biti dodeljena Danici Masniković, slikarki i umetnici, čija dela krase brojne muzejske, galerijske i privatne zbirke širom naših prostora.
„Svako Bijenale je imalo svoj poseban pečat, neku novinu po kojoj će se pamtiti. Osim novih imena sa likovne scene Srbije i regiona, kao i novih gostujućih umetnika, ove godine možemo da budemo ponosni što će baš ova manifestacija otvoriti novi prostor Kolarčeve galerije”, rekao je Miroslav Mihajlović iz ove fondacije, osnivač Bijenala fantastike.
Prof. dr Đorđe Kadijević, reditelj, istoričar umetnosti i likovni kritičar, napisao je uvodni tekst za katalog trećeg Bijenala fantastike u kome između ostalog kaže: „Ova izložba evocira jednu ne samo staru nego večnu temu likovne umetnosti, a to je fantastika. Ona je izražena u davna vremena paternističke dominacije osnovnih sponzora kakvi su bili dvor i crkva. Danas kada živimo u građanskom društvu posle francuske revolucije, dominira jedna sasvim nova, ne samo estetička već i moralno-etička refleksija svega što se u slikarstvu radi i događa i može videti, doživeti, pamtiti, prihvatiti i zavoleti. Da se zavoli ponajlakše je upravo fantastici, jer ona osporava nepostojanu tezu o tome da je stvarnost samo ono što se vidi i može se opipati.”
I dodaje: „Za mene kao čoveka koji se bavio likovnom kritikom gotovo pola veka u toku dvadesetog veka, ovo je nešto neočekivano. Mislim na talas izrazite fantastike kod mladih pa i zrelih umetnika, koji se može osetiti promovisan na ovoj izložbi i to u smislu koji bih ja ocenio kao pozitivan.”
Fantastika, kako je istakao istoričar umetnosti, dr Oliver Tomić, nije eskapizam, nije bekstvo od stvarnosti, ona ne proističe iz pukog nezadovoljstva manifestovanim svetom, nego je rezultat drugačijeg viđenja tog sveta i da tu manifestaciju ne čini samo spoljašnja, fizička realnost u kojoj se čovek rađa, stvara i umire, nego i ona unutrašnja, psihička.
Podsetimo, ova smotra okuplja i podržava umetnike koji u svom stvaralaštvu neguju fantastiku.
Od 2021. godine manifestaciju organizuje Fondacija „Mihalović – Feniks”, koja je posvećena razvoju fantastike i figuracije u tradicionalnom slikarstvu – umetničkom izrazu koji se razvija nezavisno od savremenih tehnoloških inovacija. Na Prvom Bijenalu fantastike (2021), umetnici su se fokusirali na autentičnost izraza, stvarajući dela koja odražavaju njihove unutrašnje svetove, snove i vizije. Manifestacija je tom prilikom dodelila sledeće nagrade: Nagradu za životno delo dobio je Ljubodrag Janković Jale, slikar i profesor, za izuzetan doprinos umetnosti i pedagogiji, Gran pri je zaslužio profesor Željko Đurović za delo „Zlatokrila”, Nagrada „Perspektive” za najboljeg mladog umetnika pripala je Veljku Valjareviću za sliku „Pad”, a otkupnu nagradu dobile su Jasna Opavski i Đorđe Savić. Na Drugom Bijenalu fantastike (2023), manifestacija je dodatno učvrstila poziciju fantastike u savremenoj umetnosti, a nagrada za životno delo otišla je u ruke Mihaila Đokovića Tikala, umetnika čiji je rad ostavio dubok trag u likovnoj umetnosti, Nagrada „Perspektiva” dodeljena je Marijani Rakićević kao najboljem mladom stvaralicu, dok je Gran pri dobio slikar Sergej Aparin.
