Dve svakodnevne navike podstiču opasnu visceralnu masnoću

Iako nije vidljiva kao potkožna mast, predstavlja znatno veći zdravstveni rizik. Povezuje se s povećanim rizikom od razvoja srčanih bolesti, insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i drugih ozbiljnih stanja. Upravo zato lekari i stručnjaci naglašavaju važnost ranog prepoznavanja i promene životnih navika koje podstiču njeno nakupljanje.

Iako genetika i starenje imaju određenu ulogu, stručnjaci se slažu da je stil života glavni faktor u pojavi prekomerne visceralne masti. Neke navike koje često smatramo bezopasnim mogu dugoročno narušiti ravnotežu u organizmu i doprineti njenom nakupljanju.

Među njima se posebno izdvajaju dve navike:

Preterano sedenje

Dugo sedenje, bilo na poslu, kod kuće ili u prevozu, značajno utiče na sposobnost tela da efikasno sagoreva energiju. Stručnjaci upozoravaju da nedostatak kretanja usporava metabolizam i doprinosi nakupljanju masti, naročito u predelu stomaka. Čak i osobe koje povremeno vežbaju mogu imati povišen nivo visceralne masti, ako ostatak dana provode uglavnom sedeći.

Osobe koje veći deo dana provode sedeći trebalo bi da uvedu jednostavne promene poput češćih pauza za šetnju, istezanja ili korišćenja stepenica umesto lifta. Redovno ustajanje i lagano kretanje na svakih pola sata može poboljšati cirkulaciju, aktivirati mišiće i smanjiti rizik od nakupljanja unutrašnje masti. Male promene u dnevnoj rutini mogu imati značajan efekat, ako su dosledne.

Konzumacija prerađene hrane

Prerađena hrana – poput grickalica, gotovih jela, pekarskih proizvoda i zaslađenih pića – sadrži velike količine šećera, zasićenih masti i aditiva koji mogu podstaći upalne procese u telu. Stručnjaci ističu da česta konzumacija ovakvih proizvoda direktno doprinosi nakupljanju visceralne masti, jer narušava hormonsku ravnotežu i povećava unos „praznih“ kalorija bez stvarne nutritivne vrednosti.

Zamenom prerađene hrane celovitom i prirodnijom ishranom može se značajno uticati na smanjenje rizika. Svež obrok pripremljen kod kuće, obogaćen povrćem, nemasnim izvorima proteina i zdravim mastima, doprinosi boljoj kontroli apetita, stabilnijem nivou šećera u krvi i smanjenju upala.

Stručnjaci naglašavaju da doslednost i umerenost igraju ključnu ulogu – nije potrebno biti savršen, već se truditi da većinu vremena pravimo zdravije izbore.