Svetska banka: „Usporavanje srpske ekonomije sa 4,5 na 3,2 % u ovoj godini“
Ivana S.
Objavljeno 12/04/2022
U 2022. godini BDP Ukrajine biće smanjen za 45 %, a BDP Rusije za 11,2 %, procenila je Svetska banka u projekciji rasta za ovu godinu.
Međutim, rat će pogoditi i sve ostale ekonomije pa i privrede našeg regiona. Za Srbiju Svetska banka je smanjila prognozu sa 4,5 na 3,2 %, odnosno za 1,3 poena ili za 30 %, a i u narednoj godini prognozira se sporiji rast, 2,7 umesto 4 %.
U našem regionu prema proceni Svetske banke najveći udarac pretrpeće Rumunija, kojoj se predviđa usporavanje rasta sa 4,3 na 1,9 % i Crna Gora sa 5,6 na 3,6 %. Bugarski rast usporiće sa prvobitno procenjenih 3,8 na 2,6 %. Hrvatsku će ukrajinska kriza takođe pogoditi, jer će rast biti usporen sa 5,4 na 3,8 %. U proseku stopa rasta na Zapadnom Balkanu smanjena je na 3,2 %.
„Efekti rata se prelivaju na ovaj region uglavnom kroz kanal sirovina. Na srednji rok, očekuje se da ovaj region ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan Evropske unije, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju. Iako je udeo ekonomske aktivnosti, koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja je i dalje osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 % njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet procenata njenog izvoza i 5,4 % uvoza“, navodi se u izveštaju SB.
Ipak, mnogo opasniji su rizici koji potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom, pošto ZB 67 % gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdevanje prirodnim gasom.
Još jedan potencijalni kanal kojim bi se kriza prenela na naš region je usporavanje evropske ekonomije od koje zavisimo budući da 63 % izvoza ide u EU, da polovina SDI, kao i dve trećine doznaka dolazi iz EU.
„U ovim teškim vremenima, kreatori javnih politika moraju da pojačaju makroekonomske rezerve i institucije kako bi ojačali stabilnost, da podstiču inkluzivan i ujednačeniji oporavak jačanjem sistema socijalne zaštite kako bi zaštitili najranjivije grupe, uključujući i izbeglice, da zadrže fokus na unapređenje energetske efikasnosti i zelenu tranziciju da bi obezbedili održivu budućnost“, preporučuju stručnjaci Svetske banke.
I. S.
