„Sveti rat za Carigrad” – epska priča o požrtvovanosti, hrabrosti i veri

Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda.

Pisac Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri, u novom romanu „Sveti rat za Carigrad”koji je objavila Izdavačka kuća „Laguna” u čijoj je kafeteriji „Bukmarker” knjižare „Delfi” pod krovim SKC-a, priređena promocija.

Ovo istorijsko štivo istovremeno je dirljiva saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.

Poklonici pisane reči upoznali su se sa ovim delom u druženju sa autorom, a o njegovoj knjizi govorili su Marko Aleksić, istoričar i arheolog i Dubravka Dragović Šehović, urednica u „Laguni”. Ona je istakla zadovoljstvo što sa Tešićem sarađuje dugi niz godina, počev od serijala „Kosingas”.

– Ovo je istorijski roman, ali i priča o stradanju, ljubavi, žrtvi… Aleksandar Tešić je pravi majstor građenja radnje koja je puna dramatičnosti, intriga, avanture…On je posvetio pažnju svim likovima. Neizbežno je da se vežete za te karaktere, pa iako znamo istorijski ishod, potajno se nadamo da će pisac maštom izvuči neku pobedu. Ali, istorija je neumoljiva – kazala je urednica Dubravka Dragović Šehović.

Govoreći o nastanku rukopisa, Tešić je istakao da je ideja nastala kada sam završio roman o Milošu Obliću 2012 godine.

–Ceo svet ima sreće jer su ostale detaljne hronike o samoj opsadi Carigrada, zahvaljujući onima koji su preživeli i pisali o tome. Želeo sam sve da uvrstim u roman. Morao sam da zasučem rukave, jer nisam imao srca da preskočim sve te likove, sudbine i događaje –priznao je Tešić, dodajući da voli detalje i da mu se u glavi odvija čitav „film” koji prenosi na papir.

Istoričar Marko Aleksić je istakao kako veliki pisac svojim karakterima i sudbinama s kojima se povezujemo čini da, uprkos neumoljivoj istoriji, imate nadu da će biti drugačiji ishod.

–Nadanje je suština života. Imamo sreću da se ove teme prihvatio tako veliki pisac. Predivno je koliko se posvetio detaljima, pravo je uživanje upoznati oba sveta. Istorija jeste nauka, ali i mnogo više od toga. Tešić je na najbolji način spojio istoriju i istinu sa književnošću – rekao je istoričar Aleksić. On je podsetio na brojne likove koji su spremni da žrtvuju zarad ideala, vere u nešto veće. Takva je veličanstvena sudbina Konstantina Dragaša koji odlučuje da dâ svoj život i umre časno braneći do kraja svoj grad.

–U ovoj drami naroda i civilizacije mi spoznajemo suštinu življenja i smrti, dijalog čoveka sa nebom, dramu svakog pojedinca – ocenio je istoričar.

Posebno mesto u romanu imaju Srbi koji su svoju ulogu imali i s jedne strane i s druge strane zidina.

–Mi znamo iz istorijskih izvora da je Konstantin Mihailović s vojvodom Brežičićem učestvovao na strani Turaka jer je despot Đurađ bio vazal i morao je da pošalje trupe. S obzirom na to da znamo da smo mirođija u svakoj čorbi, možemo da pretpostavimo da je bilo dobrovoljaca i s druge strane. Takođe, maćeha sultana Mehmeda koju je veoma poštovao, bila je Mara Branković, vrlo uticajna žena. Kod stranih istoričara možete naći da je opisana kao najvažnija ličnost tog vremena. Takođe, Konstantin Dragaš je bio po majci Srbin i jedini vizantijski car koji je dodao majčino prezime. Bilo je vrlo zanimljivo sve to istražiti – kazao je Tešić.

Piščevi prethodni romani su se u većoj meri bavili fantastikom, a ovde je ona prisutna samo kroz simbolizam, verovanja u proročanstva i predanja.

–Kada sam pisao ovaj roman, želeo sam da izbegnem fantastiku kao takvu. Bogorodica se pojavljivala redovno prilikom odbrane Carigrada i kažu da ga je svaki put spasila od pada. Prema predanju, pored nje se pojavio tajanstveni anđeoski konjanik koji je došao da zameni ranjenog vojnika. Po legendi, dok on čuva bedem, grad neće pasti. Iskoristio sam tu legendu za našeg vojnika Srbina – priznao je pisac.

Odlomke iz knjige čitala je glumica Vesna Stanković.

Čitaoci ovu epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti, ljubavi i veri istraživaće skrivenu među koricama knjige, svako na svoj način, u čemu i jeste jedna od najvećih vrednosti čitanja.

- Advertisement -