„Sveti Jeronim u pustinji” na retkoj pozajmici u Francuskoj

Slika je posebna jer pokazuje umetnikov kreativni proces, dok se na gornjem delu platna vide i otisci prstiju kojima je Leonardo utrljavao uljane pigmente, kaže dr Saša Brajović

„Sveti Jeronim u pustinji” jedno je od malog broja sačuvanih dela Leonarda da Vinčija, slika o kojoj brižljivo vodi računa Vatikanski muzej i koja je to svoje ishodište napustila samo tri puta. Sve do sredine ovog meseca, kada se to desilo četvrti put i kada je iznimno otišla put Francuske, gde će se na izložbi u zamku Klo Lise u Amboazu, u kojem je veliki majstor i preminuo, nalaziti do 20. septembra ove godine.

Na ovoj postavci, na kojoj su, kako prenosi „Gardijan”, izložena i druga dela koja su u vezi s Leonardom i ovom njegovom slikom, posetioci mogu da obiđu i prostorije u kojima se nalaze artefakti koji o njemu govore ne samo kao o slikaru već i matematičaru, inženjeru, naučniku i pronalazaču, ali i odaje koje je čuveni Italijan koristio, živeći u zamku malo više od dve godine pre svoje smrti 1519.

„Slika će biti izložena kod nas 100 dana. To što nam je ovo platno pozajmljeno prilično emotivno smo doživeli, ono je jedinstveno, nedovršeno delo koje sve više oživljava pred nama što ga više posmatramo. Gledajući ga, zapažamo Da Vinčijevu tehniku, inteligenciju, crtački potez, način na koji je mislio”, rekao je za „Obzerver” Fransoa Sen Bri, čija porodica ima u svom vlasništvu pomenuti zamak.

Osim što je, kako je pomenuto, reč o nezavršenoj slici, priča koja je prati je vrlo intrigantna i budi pažnju. Ne zna se ko je bio njen naručilac, a nije jasno ni zašto je veliki umetnik nije nikad dovršio, pošto se pretpostavlja (osnovu za to pruža nekoliko dokumenata koji se čuvaju u Milanu) da je upravo ovo delo, uz „Svetog Jovana Krstitelja”, „Bogorodicu sa detetom i Svetom Anom” i „Mona Lizu” doneo sa sobom dolazeći u Francusku, pa se može izvesti posredan zaključak da je slika u njegovom posedu bila više od tri decenije.

Dajući nam malo više podataka o slici i bogatiji uvid, dr Saša Brajović, profesor Evropske umetnosti novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, nadovezuje se na pomenuto i kaže da delo svakako jeste posebno jer pokazuje umetnikov kreativni proces, dok se na gornjem delu platna vide i otisci Leonardovih prstiju, kojima je utrljavao uljane pigmente i stvarao meki prelaz između elemenata slike.

(Milica Dimitrijević/Politika.rs)

- Advertisement -