Svečano otvorena izložba u Paviljonu Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji

Svečano otvaranje izložbe s kojom Srbija nastupa na Bijenalu arhitekture u Veneciji

U susret 19. Bijenalu arhitekture, koje se ove subote ,10 maja, otvara u Veneciji, u Paviljonu Republike Srbije, 8. maja, svečano je predstavljen izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi prostori/ Unraveling: New Spaces“.

Nastup naše zemlje na Bijenalu, u ime Ministarstva kulture, organizuje Muzej primenjene umetnosti, uz podršku Udruženja arhitekata Srbije. Stručni savet su činili Biljana Jotić, Slobodan Jović, Milena Kordić, Dragana Konstantinović, Milka Gnjato, Pavle Stamenović i Danilo Dangubić.

Članovi autorskog tima su arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić; za dizajn tekstilne sturkture zadužene Sonja Krstić i Ivana Najdanović; i Petar Laušević – inženjer kinetike i energetskog napajanja. Komesar izložbe je dr Stevan Martinović, a kustos dr arh. Slobodan Jović.

Izložbom dominira ispletena arhitektonska forma, kinetičke i efemerne prirode. Tim autora je napravio prostornu formu rukom, zatim mašinski, i ponovo rukom, trasirajući vidljivost granice između prirodne i veštačke inteligencije. Odnos između dve vrste inteligencije je komplemetaran i dinamičan , a granica eksplicitna. U središtu projekta nalazi se ruka, predstavljena kao produžetak stvaralačkog uma i posrednik između fizičkog sveta i sveta ideja.

Arhitektonska struktura se tokom trajanja Bijenala, od 10. maja do 23. novembra raspliće, napajana solarnom energijom , i vraća u svoj primarni oblik, vuneno predivo koje se namotava na kaleme postavljene na zidove Paviljona, i može ponovo da se koristi. Kompleksnim i višeslojnim značenjima, projekat koji predstavlja našu zemlju otvara nove perspektive poimanja arhitektonskog prostora.

Na svečanom otvranju izložbe u Paviljonu Srbije, prisutne je pozdravio komesar izložbe, dr Stevan Martinović.

„ Pred nama su danas, a u fizičkom obliku sve manje u narednih šest meseci, ne samo odgovori na temu ovogodišnje 19. Međunarode izložbe arhitekture Bijenala u Veneciji, već i čudnom simbolikom oblikovani prostori, koji svoje vektore kretanja rasprostiru i u prošlost, i u budućnost. Sećajući se svih onih srpskih paviljona s kraja 19. i početkom 20. veka što su u maniru fantastične arihtekture oponašali i Gračanicu pokraj Sene u Parizu, da bi nakon završetka manifestacije isto tako nestali, preobrazili se u nešto sasvim drugo, ili se, kao u našem slučaju – vratili u prvobitno stanje materijalnosti i kalema oko kojeg su namotani.

Foto: Dragana Udovičić

Međutim, naše se pamćenje ne završava samo na podudarnosti nekadašnjih privremenih paviljona i današnjih privremenih izložbenih postavki, već ono počiva i na kontinuitetu nacionalnih težnji da se raznim vidovima umetnosti naznače ideje identiteta i kulturne politike, ali i savremenosti čitavog ovogodišnjeg nastupa Srbije. Srpski paviljon će se do kraja godine neumitno menjati – s jedne strane nestajaće sama konstrukcija na izložbi, ali će, verujemo, s druge strane nastajati i rađati se nove dileme i pitanja čiji će odgovori biti na korist društva, nauke i umetnosti.

Rečju, u umetničku formu koja lebdi nad nama, smestio se čitav mikrokosmos, podsećajući nas da su ideje održivosti i pravilne upotrebe nadolazećih inteligencija okosnica vremena u kojem živimo, a da tradicija ne mora samo da obitava u prošlosti, već da se ovakvim projektima iznova stvara i preobražava“ rekao je komesar Martinović.

Ispred autorskog tima, prisutnima se obratio arhitekta Davor Ereš, koji se na početku zahvalio predstavnicima Ministarstva, direktoru muzeja, kao i predstavnicima Udruženja arhitekata Srbije, koji su značajno doprineli i omogućili realizaciju projekta. „ Ukratko, ovo je projekat o ruci, ruci koja je empatična, ruci koja je solidarna, ovo je projekat o ruci koja je potrebna našem društvu, koja je potrebna arhitekturi i ovom svetu“ zaključio je Ereš.

Foto: Dragana Udovičić

U ime Ministarstva kulture, prisutnima se obratila Danijela Vanušić, pomoćnik ministra. „Delo pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori/Unraveling: New Spaces nosi u sebi snažnu metaforu koja nas vodi kroz dva naizgled suprotna sveta, a zapravo duboko ispreplitana nasleđem, s jedne strane pletivo, tkanje, vez; rukotvorna inteligencija naših majki i baka, i tiha mudrost materijala i ritma; sa druge strane računara, algoritama, adaptibilnosti, mašinske preciznosti, predstvljene kroz jedan fascinantan simbol: Beogradsku šaku, prvu bioničku šaku na svetu, stvorenu davne 1963. godine na Institutu Mihajlo Pupin. U ovoj naizgled neočekivanoj, ali duboko smislenoj sintezi, autori nam pokazuju da obe tradicije, i ona zanatska, i ona tehnološka, imaju isto polazište: čoveka, kao misleće i stvaralačko biće, u njegovom delanju koje polazi od ruke kao posrednika između stvaralačkog sveta ideja i fizičkog sveta materije. Stoga ova izložba nije samo arhitektonska instalacija, ona je poziv da preispitamo granice između starog i novog, između analognog i digitalnog, između prirodnog i veštačkog, da se zapitamo šta je inteligencija danas i gde se u njoj nalazi ljudskost.

Ponosni smo što projekat iza sebe ima interdisciplinarni pristup, otvorenost za eksperiment i duboku svest o kontekstu. Neka ova postavka bude poziv na dijalog, na razmenu znanja i iskustava i pre svega na povezivanje, jer upravo su niti koje nas povezuju, objedinjuju i podsećaju da smo svi deo jedne složene i jedinstvene životne strukture“, istakla je, između ostalog, Danijela Vanušić, zahvalila se svim učesnicima, organizatorima i saradnicima, i svečano otvorila izložbu.

Foto: Dragana Udovičić

- Advertisement -