Strah od nemačke re‑militarizacije i rast ekstremne desnice: Šta to znači za Srbiju i region?

Panorama: Zastrašujuća istorija i nova realnost

U evropskoj javnosti sve je glasniji strah zbog naglog naoružavanja Nemačke koja planira revidirati ustavne limite za vojna ulaganja – oko €400 mlrd za odbranu i €500 mlrd za infrastrukturu . Istovremeno, stranka AfD, imenovana kao ekstremno‑desna od strane nemačke bezbednosne službe, postala je druga po snazi u Bundestagu sa oko 21 % glasova. U tom kontekstu se već postavlja pitanje: šta će se desiti ako ekstremna desnica u budućnosti dođe na vlast u vojno ojačanoj Nemačkoj?

Politika i ekonomija: Merzov plan i rizici

Kancelar Friedrich Merz najavio je da želi da Nemačka postane glavna konvencionalna sila u Evropi, udružena sa Francuskom i UK kao stub strateške autonomije EU/NATO. Projekat uključuje i vojno‑industrijski impuls za izlazak iz ekonomske stagnacije, što su neki analitičari nazvali „militaristički kejnesijanizam“.

Međutim, kritičari poput Volfganga Munšaua upozoravaju da ovaj plan može propasti ne po ideji, već po načinu sprovođenja – i da se istorija stalno ponavlja kad Nemačka postane previše centralna silu u EU.

Alarming rise of AfD: ideologija, Putin, Dexit

AfD se zalaže za obnovu vojnog regimenta (uključujući ponovno uvođenje vojnog roka) i već pokazuje pro-ruski zaokret u spoljnoj politici, uključujući protivljenje vojnoj pomoći Ukrajini i NATO prisustvu. Stranka planira čak referendume o „Dexit‑u“ – nemačkom izlasku iz EU.

U isto vreme nemačke obaveštajne agencije smatraju AfD kao desničarski ekstremističku organizaciju čiji stavovi o imigrantima direktno protivreče nemačkim demokratskim načelima.

Uticaj na Srbiju: šta nas očekuje?

1. Sigurnosna percepcija: Kao kandidat za EU i geopolitički partner, Srbija pažljivo posmatra smer Berlina – nagla militarizacija i jačanje desnice mogu dovesti do slabljenja nemačke stabilnosti, što pojačava rizik u regionu bezbednosnih vakuuma.

2. Ekonomski efekti: Ako Nemačka preusmeri veliku pomoć ka vojnoj industriji, to može podstaći i hrvatske i srpske izvoznike vojnih komponenti, ali i pritisnuti Srbiju da revidira odbrambene budžete u budućem partnerstvu ili bezbednosnim strukturama regiona.

3. Politički rizik legitimiteta: Saradnja Srbije i EU zavisi delom i od nemačke političke stabilnosti. Ako AfD dobije veću snagu, Niš i Beograd mogu se suočiti sa promenjenom paradigmom EU politike – manje fleksibilnosti, strožim pristupima migracionoj politici, i mogućim smanjenjem podrške za zapadnobalkanske integracije.

4. Regionalna ravnoteža i uticaj Rusije: AfD već ima pro-ruski narativ – to može olabaviti sankcionisanje Moskve unutar EU i otvoriti prostor za ruski uticaj preko Srbije i drugih regionalnih partnera.

Šta treba Srbiji?

• Potrebna je strateška saradnja sa Nemačkom – politike koje grade na stabilnoj EU, ne na „jednopolarnom“ vojnome liderstvu Berlina.

• Diversifikacija partnerstva, uključujući SAD i druge članice EU, obezbeđuje Srbiji stabilniju poziciju.

• Pratiti razvoj situacije u Nemačkoj kroz informisanje lokalne javnosti i pravovremeno političko reagovanje ukoliko populistički narativi ojačaju.

- Advertisement -