„Što se bore misli moje“ – Film o atentatu na kneza Mihaila Obrenovića imaće premijeru u Nišu

I kad se čini da su važni događaji iz prošlosti i uticajne istorijske ličnosti proučeni do najsitnijih detalja, da gusto tkanje činjenica i dokaza nije ostavilo nikakve praznine kroz koje bi se mogla provući nekakva nedoumica ili nerazjašnjena tajna, to se ipak povremeno dešava, naročito kad su u pitanju atentati na važne političare, državnike i vladare. Jedna od takvih misterija povezuje se sa ubistvom srpskog kneza Mihaila Obrenovića.

Tog popodneva, u sredu, 29. maja (po novom kalendaru 10. juna) 1868. godine, dok je knez šetao Košutnjakom u pratnji svoje sestre Anke, njene kćeri Katarine Konstantinović, bake Tomanije (najstarijeg člana porodice Obrenović), i Svetozara Garašanina, svog ađutanta (inače sina Ilije Garašanina), presreli su ih braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić.

Pucnjevima su usmrtili kneza i Anku, Katarina i Svetozar su bili ranjeni, a Tomanija je uspela da im umakne i prva izvesti dvor o tragediji. Atentatori su brzo uhapšeni i u kratkom roku osuđeni. Glavni zaverenici, dvanaestorica ljudi, među kojima Kosta (koji je prvi pucao), Đorđe, i njihov brat Ljubomir Radovanović, streljani su 28. jula iste godine na Karaburmi, tada periferiji Beograda.

Iako su svi izvršitelji otkriveni i pogubljeni, nikada se nije saznalo ko su zapravo bili njihovi nalogodavci, ko je naručio ubistvo, i koji je bio motiv za ovaj svirepi čin. Posle 155 godina od smrti kneza Mihaila, možda će istina ipak biti razotkrivena, i to u novom igranom filmu Milorada Milinkovića „Što se bore misli moje“, čija će festivalska premijera biti na Filmskim susretima u Nišu, novinarska u septembru, na 200. godišnjicu rođenja Mihaila Obrenovića, a u decembru ili januaru kreće i istoimena televizijska serija od sedam epizoda.

Na pitanje kako je došao na ideju da snimi film o ubistvu kneza Mihaila, odnosno o poslednjih sedam dana u njegovom životu, Milinković kaže u intervjuu za Politiku da je pravo pitanje „kako to da ovakav film već nije napravljen, jer je priča izuzetno zanimljiva, prava detektivska, sa elementima Šekspirove drame“.

– Zamisao o filmu nastala je još pre desetak godina, kad sam se posebno bavio 19. vekom u Srbiji, dinastijom Obrenović, čitao dosta o tome, prikupio mnoge neobične činjenice. To je veoma interesantan period u našoj istoriji, a naravno mogu se izvući i pouke i za ono što je došlo kasnije – rekao je Milinković.

U filmu i seriji Mihailo Obrenović je predstavljen, bez ikakve dileme, kao pozitivna ličnost.

– Hteo sam da ispravim istorijsku nepravdu i pokažem da je Srbija tog doba, zahvaljujući njemu, bila uvažavana, kulturna evropska zemlja na čijem dvoru su se isticali etikecija i obrazovanje, i čiji su predstavnici bili pozivani na ostale evropske dvorove, da Obrenovići nisu bili „svinjarska dinastija“, a Srbija nije bila „blatnjava vukojebina“ u kojoj rulja ubija svog vladara – naveo je.

Nataša Ninković igra Anku Konstantinović, a Jana Ivanović njenu kći Katarinu, nesuđenu kneginju; Nebojša Dugalić je Blaznavac, Ljuba Savanović igra kneževog najprisnijeg prijatelja Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa, Miloš Timotijević glavnog istražitelja, zamenika upravnika policije, Zoran Cvijanović Iliju Garašanina, a u ekipi su i Stojša Oljačić, Aleksandar Marković. Mladi Luka Grbić se pojavljuje u ulozi izmišljenog lika, tamburaša koji bi da se osveti knezu koga tereti za samoubistvo svog oca, a Tamara Krcunović glumi njegovu majku.

– Gledaocima je jasno predočena motivacija svakog od istorijskih likova, objašnjen je politički kontekst, tako da priču mogu da prate i oni koji nikad nisu čuli za kneza Mihaila i Obrenoviće. Predočili smo i postojanje zavere jer, kako kaže atentator Kosta: „Zar ste mislili da nekoliko ljudi može da se sastane u mehani i odluči da ubije knjaza, a da iza njih neko ne stoji?“ – kaže Milinković i dodaje:

– Prilikom rada na scenariju držali smo se poznatih činjenica, i konsultovali tri istoričara uz čiju pomoć smo se potrudili da „popunimo rupe“ tamo gde su činjenice nedostajale, a ja sam, kao reditelj, sebi dopustio slobodu da „uprem prstom“ u one koji su imali najviše koristi od smrti kneza Mihaila. Što se tiče nekih detalja u vezi sa samim atentatom u Košutnjaku i zbivanja koja su usledila, u film smo uvrstili ono što se zaista desilo (na primer da je Anka svojim telom pokušala da zakloni Mihaila, pa je tako i sama poginula, a da su Katarina i Svetozar, iako izrešetani, preživeli) i izbegli neke od lažnih mitova.

- Advertisement -