Stigao novi izveštaj „Kvartalnog monitora“ za drugi kvartal 2021. godine
Nastavlja se privredni oporavak Srbije i rast njenog BDP-a i u drugom kvartalu 2021. godine iznosi 1,3 % u odnosu na prvi kvartal, objavljeno je u publikaciji „Kvartalni monitor“.
U svom 65. kvartalnom izveštaju, autori publikacije ističu da je nastavljen privredni oporavak u celoj Evropi, tako da su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) zabeležile prosečan rast od 2,3 %, a zemlje EU 2,1 %.
Autori „Kvartalnog monitora“ izvršili su korekciju rasta BDP-a Srbije u 2021. godini sa 6 % na 6,5 %.
Konstatuje se da je ostvaren rast veći od očekivanog, kao i u celoj Evropi, čemu su, kako se navodi, najviše doprineli slabljenje epidemioloških mera i jačanje privatne potrošnje, dok će na privredni rast u ovoj godini, kako se ocenjuje, negativno uticati suša, znatno manje investicija i ubrzanje inflacije.
Fiskalni deficit znatno je manji u prvih sedam meseci od planiranog, a kamatne stope NBS i poslovnih banaka su na istorijskom minimumu, navodi se u izveštaju.
Takođe, navodi se da su kratkoročne perspektive rasta povoljne, da su prognoze rasta iz perioda u period „podizane“, a da je osnovni pokretač privrednog rasta lična potrošnja, koja je povećana za 4,61 % u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine.
„Sve privredne delatnosti, osim poljoprivrede, imaju snažan rast. Trgovina, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i industrija oporavljaju se od krize izazvane korona virusom, dok IT sektor, telekomunikacije i komunikacijske usluge nastavljaju rast iz predkriznog vremena“, navodi se u analizi „Kvartalnog monitora“.
Ističe se da su uvoz i izvoz veći nego u vreme pre krize, ali su investicije manje, što, kako smatraju, može da ugrozi rast u narednom periodu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji pala je u drugom kvartalu za 2,8 %, ali je u odnosu na drugi kvartal prošle godine porasla za 15,9 %.
Industrija se u Srbiji, kao i u Evropi, oporavlja, ali je taj rast usporen zbog sporog oporavka auto industrije, navodi se u analizi „Kvartalnog monitora“.
Spoljni deficit u drugom kvartalu iznosio je 570 miliona evra, odnosno 4,4 % BDP-a, i očekuje se njegov rast i u trećem i u četvrtom kvartalu, najviše zbog deficita spoljnotrgovinskog bilansa, jer je dinar ojačao što će uticati na cenovnu konkurentnost, navodi se u izveštaju.
I dalje je visok priliv stranih direktnih investicija, koje su u drugom kvartalu iznosile 731 milion evra, a posledica su subvencija, niskih troškova rada i obrazovane radne snage, navodi „Kvartalni monitor“.
Spoljni dug je u avgustu dostigao 28,3 milijarde evra, što je 57,6 % BDP-a, ali se Srbija u septembru zadužila za više od milijardu evra, tako da dug sada iznosi 29,5 milijardi evra, konstatuju autori „Kvartalnog monitora“, uz napomenu da je povoljno što BDP brže raste od duga.