Iako znamo da nije najzdravija opcija, retko ko će se odreći hleba, makar sebi priuštio samo po jedno parče za doručak i ručak.
Ukoliko ste za doručak pojeli krišku hleba, u organizam ste uneli više soli nego da ste pojeli celu kesicu čipsa.
Jedna kriška hleba je, verovali ili ne, u poređenju sa kesicom slanog čipsa – slanija. Pored toga upravo je hleb glavni izvor soli u prosečnoj ishrani.
Istraživači iz grupe „Action on Salt“ sa Univerziteta „Queen Mary“ u Londonu procenili su 242 narezana hleba pronađena u britanskim supermarketima. Tri četvrtine njih je imalo podjednako ili više soli od paketa čipsa od 25 grama, prenosi „Metro“.
Pokretači kampanje iz akcijske grupe žele da vlada uvede obavezne ciljeve smanjenja unosa soli – sistem koji već postoji u drugim zemljama. Nadaju se da će ovo smanjiti broj smrtnih slučajeva u javnosti od moždanog udara i srčanih bolesti. Grejem Mek Gregor, profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu „Queen Mary“ i predsedavajući u „Action on Salt“, rekao je:
„Smanjenje soli je najisplativija mera za snižavanje krvnog pritiska i smanjenje broja ljudi koji umiru i pate od moždanog udara i srčanih bolesti“.
Iako je većina hlebova ispitanih u istraživanju pala ispod maksimalnog ciljanog unosa soli za 2024. godinu od 1,01 g na 100 g, aktivisti ovaj cilj nazivaju preblagim. Smanjenje prosečnog sadržaja soli u hlebu za 6 % uklonilo bi 926 tona soli iz ishrane Ujedinjenog Kraljevstva svake godine – što je u rangu sa 40 paketa čipsa.
Portparol Ministarstva za zdravstvo i socijalnu negu rekao je:
„Hrana sa visokim udelom soli može da uzrokuje visoki krvni pritisak koji je povezan sa moždanim i srčanim udarima. Zbog toga smo preduzeli mere ograničavajući stavljanje hrane s visokim udelom soli, šećera ili masti u velikim maloprodajnim objektima. Naš dobrovoljni program smanjenja soli daje rezultate, s količinom soli u hlebu smanjenom za 25 posto od ranih 2000-ih. Ali, potrebno je učiniti više i želimo da industrija preuzme odgovornost i nastavi da smanjuje količinu soli u svojim proizvodima, kako bi količine bile što je moguće niže“.
I. S.
