Srpski fotograf Pavel Surovi krunisao novi fotografski opus „Etno Renesansu“

Spektaklom krunisanja Pavela Surovog u kralja fotografije otvorena je izložba „Etno Renesansa“ poznatog srpskog fotografa i umetnika Pavela Surovog iz Kisača. Uz ratničku osetinsku pesmu, mističnim mantranjem i pevanjem na skitskom jeziku pesme „Put moje duše“, koje je spektakularno izvela multimedijalna umetnica Simonida Stanković, ćerka Milića od Mačve, uz pratnju najnagradjivanijeg ruskog akordeoniste Alekseja Mikitenko, je započeta  ceremonija otvaranja „Etno Renesanse“.

U projektu Etno Renesansa Surovi nije samo fotograf, nego je i stajlista, scenograf, estet i majstor svetla.  Pavel Surovi novim fotografskim opusom Etno Renesansom potvrđuje da tradicija nije samo simbol prošlosti i predmet sadašnjosti, da nije statična, nego živa materija, koja je uvek dostupna interpretaciji umetnicima u različitim vremenima. Narodna nošnja i njeni delovi koji bi u tradicionalnim pa čak i konzvervativnim etnološkim krugovima ostali samo folklorni detalji i predmeti u muzejima, kao dokaz jednog vremena i prošlosti kod njega postaju moćno sredstvo za reinterpretaciju kulturnog nasledja koje uz pomoć transformacije pretvara u nove svetove, koje Surovi svesno keaira svojom vizijom i svetlošću. Njegove fotografije su most izmedju mita i folklora, modne fotografije i dvorskog slikarstva, istorije i onostranog sveta. Njegove protagonstkinje kraljice, grofice, carice, ratnice, svetice, amazaonke nisu prave istorijske ličnosti, ali pripadaju itekako istoriji sadašnjosti i budućnosti.

„“ETNO RENESANSA“ je i nastavak Pavelovog prvobitnog, nesvesnog, ili…bolje reći – nadsvesno početog razgovora sa likovnom tradicijom iz 3 ciklusa „CORONA“, „TRON“ i „SVET SUROVOG: MIRA BRTKA“, koje su prethodile „ETNO RENESANSI“. Dijalog sa starim majstorima, bez da ih je prethodno godinama proučavao, što je svojevrsni fenomen, koji on sada svesno produbljuje: a to je skulpturalnost svetla i preciznost VAN EYCК-a; geometrija lica i plemenita ozbiljnost HOLBEIN-a; kombinovanje mekoće prelaza i psihološke dubine LEONARDO DA VINCI-ja; hladne aristokratske distance BRONZIN-a; hiperprecizne teksture tkanine, kontrolisano svetlo, miran, stojičan izraz CHRISTUS PETRUS-a; frontalno dostojanstvo i duhovna ravnoteža pravoslavne IKONE, vizantijskog mozaika, ili art déco КLIEMT-a.

Tu ima mnogo toga u svezi i sa ostalim majstorima poput Pierro della Francesca, Girlandaio-a, itd., ali treba napomenuti da sve te slikare Pavel i nije poznavao kada je započinjao svoju
fotografsku Epopeju, a ni kasnije, kada ih je upoznao zbog poređenja pisca recenzija o njegovim ciklusima. Pavel stare majstore nije vizualno citirao, nego je samo nastavio svoj započeti razgovor sa tradicijom, sada već svestan paralela i referenci. Njagova umetnička snaga leži u tome, što on ne imitira stare majstore, već im vraća ono što im je oduzeto, a pripada im: nemo prisustvo i svetost.

I upravo zato, u trenutku kada istrošena Evropa traži nove narative, Pavel je jedan od retkih umetnika koji legitimno postaje glas naroda i pripada onome što se smatralo zauvek izgubljenim – EVROPSKOM КULTURNOM KODU!“ – izjavila je Simonida Stanković, autorka eseja na otvaranju izložbe.

„Ako pristupite tradiciji s ljubavlju i pažljivo s jedne strane, ali inovativno kroz prizmu duhovnosti i filozofije s druge, možete sublimacijom i transcedovanjem stvoriti jednu novu vizualnu komunikaciju, koja tradiciju transformiše i prikazuje u novom svetlu. Ako je prisutan naboj novih ideja i emocija dobijate totalno novi kontekst cele priče. Celu jednu godinu sam po celom svetu skupljao različite etno elemente i delove narodnih nošnji različitih naroda, kao i istorijske modne predmete od haljina, oglavlja, kapica počev od viktorijanskog, edvardijanskog doba pa sve po sadašnjosti. Krune od starih čipki sam napravio od starih čipki koje su korišćena kao dekoracija u kućama i narodnim nošnjama. Dubinu fotografijama ali i kontekst daju ćilimi, prekrivači, stare firange koje koristim kao pozadine.

Ova godina za Kulturni centar Kisač i mene lično je bila jako aktivna i uspešna. Radujeme da ovaj projekat radim bez ikakvog opterećenja i da sam uspeo materijalizovati svoje vizije u žive protagonistkinje. Etno renesansa je pravi preporod sa narodnim nošnjama i donosi revoluciju u prikazivanju narodne tradicije. Uspeo sam da a spojim folkor, modu, mitologiju, duhovno, filozofiju, istoriju, skulpturu u Etno renesansu. Udahnuo sam dušu protagoniskinjama i stvori jedan moj novi renesansni etno svet. Nastavljam dalje sa stvaranjem i da prezentujem svojom umetnošću Srbiju svugde u svetu.“ – izjavio je srpski modni fotograf Pavel Surovi.

Projekat „Etno Rensansa“ je podržan od Grada Novog Sada i od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.