Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Vasilija Ostroškog. Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, kao velika svetinja, više od 300 godina.

Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju, u Hercegovini. Zamonašio se i započeo život podvižnika u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice.

Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski, živeo je u manastiru Tvrdošu. Kada su ga Turci razorili, Sveti Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine.

Njegove čudotvorne mošti i grob čuvaju se do današnjeg dana.

Ubrzo, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu.

Smatran za sveca još za života – tokom godina, njegov kult sve više je jačao.

Slavi se i kao krsna slava.

ŽIVOT SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG

Sveti Vasilije rođen je u selu Mrkonjić u Popovom polju 28. decembra 1610. godine od roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na rođenu je dobio ime Stojan. Iako su bili siromašni, Jovanovići su važili za pobožnu porodicu koja redovno posećuje sva bogosluženja.

Kao mladić, Sveti Vasilije je boravio u manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice u Zavali, jer se tada obrazovanje moglo steći samo u manastirima. Pošto mu se dopao život u manastiru, odlučio je da se zamonaši. Međutim, pošto je još bio mlad, predložili su mu da preispita svoju odluku.

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Đurđevdan

Iz manastira Zavala odlazi u manastir Tvrdoš, gde je odlučio da se zamonaši. Na monašenju je dobio ime Vasilije, po uzoru na Svetog Vasilija Velikog. Ubrzo posle monašenja odlazi u Crnu Goru kod cetinjskog mitropolita Mardarija, međutim, ubrzo je došlo do sukoba zbog koga je Vasilije morao da napusti Cetinje.

Naime, papa je poslao jezuite u ove krajeve da iskoriste teško stanje u narodu kako bi ih preobratili sa pravoslavlja u rimokatoličku veru. Vasilije je prepoznao opasnost koja vreba od jezuitskih sveštenika i uporno ukazivao na to mitropolitu Mardariju, ali ovaj nije želeo da se suprotstavlja rimskim izaslanicima.

MANASTIR OSTROG

Zbog borbe protiv unijata, mladi monah Vasilije postao je cenjen u narodu, a mitropolit Mardarije je odlučio da ga protera sa Cetinja. Narod se protivio ovakvoj odluci, ali Vasilije nije želeo da nastavlja sukob u Crkvi, te je odlučio da se dobrovoljno vrati u Tvrdoš.

Odlučio je da obilazi hercegovačka sela i pomaže ljudima koji su tada živeli teško pod turskim ropstvom, a zbog njegovog načina života mnogi su ga tada poredili sa Svetim Savom.

Ubrzo je pao u nemilost Turaka, pa je morao da beži u Rusiju. Pošto je proveo neko vreme tamo, vratio se u Tvrdoš sa dosta hrane i novca, koji je uspeo da skupi, a zatim ga podelio sa narodom po Hercegovini. Potom odlazi na Svetu Goru gde provodi godinu dana kako bi se dodatno obrazovao i produhovio.

Po povratku sa Svete Gore, Vasilije je postavljen za mitropolita onogoškog, sa sedištem u Onogoštu (Nikšić). U to vreme Turci su počeli još više da muče i pljačkaju srpski narod, Vasilije je morao da se skloni i pod planinom Zagaračom napravio je keliju gde je živeo i molio se.

Predloženo mu je bilo da se prebaci u manastir Ostrog, koji je bio dobro utvrđen i sklonjen daleko od puta, kako Turci ne bi mogli da upadnu. Pošto je konačno dočekao da u miru vodi svoju mitropoliju, uspeo je da proširi bratstvo manastira Ostrog i obnovi nekoliko crkava.

Upokojio se mirno bez bolova 29. aprila 1671. godine u svojoj keliji iznad ostroške isposnice. Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla jedna vinova doza, iako u steni nema nimalo zemlje.

Odmah pošto je proglašen za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli, kao što su i dolazili za vreme njegovog zemaljskog života. Na grobu se dešavala mnogobrojna čuda, koja ni do danas, pored njegovih celebnih moštiju u Ostrogu ne prestaju.

NA POKLONJENJE DOLAZE I MUSLIMANI

Pored pravoslavnih vernika, na grob Svetog Vasilija Ostroškog počeli su da dolaze i muslimani.

Poklonici iz svih krajeva i danas dolaze Ostroškom Čudotvorcu u velikom broju iz svih krajeva, bez obzira na veroispovest i nacionalnu pripadnost.

Dolaze i iz inostranstva. Kraj kivota Svetog Vasilija uznose se molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju, i mnogi nazivaju decu imenom Vasilijevim, a mnogi tu sklapaju brak ili se ispovedaju i pričešćuju ili traže da im se čitaju molitve za zdravlje.

Provokacija za Vaskršnje praznike? Još jedna crkva u Istanbulu postala džamija

Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja (29. aprila, po julijanskom kalendaru).

Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati “kao rukom odnesena”.

Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.

- Advertisement -