Posle pune dve godine pauze Srbija će 14. decembra konačno otvoriti klaster ili poglavlje u pregovorima sa EU.
Reč je o klasteru četiri, koji se zove Zelena agenda i održiva povezanost i mogao bi zaista da održi i unapredi povezanost Brisela i Beograda, ocenjujuju analitičari.
Dugo čekani napredak u pregovorima Srbije i EU dogodiće se i zvanično u utorak na Međuvladinoj konferenciji. U okviru klastera 4 – Srbija će otvoriti pregovore o transportnoj politici, energetici, transevropskim mrežama, kao i poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama.
Na taj način Srbija će imati 22 od ukupno 35 otvorenih poglavlja u pregovorima sa EU, što je pokrenulo pitanje kakvu nam poruku Brisel time šalje?
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović nema dilemu da je EU pokazala da je, kako kaže, prepoznala „rešenost Srbije da unapredi pravosuđe, kroz izmenu ustavnih amandmana koji uređuju tu oblast“.
„Sproveden je ozbiljan, inkluzivan i transparentan postupak za promenu Ustava, a cilj tih reformi jeste upravo da se spreči politički uticaj na pravosuđe, da se ojača efikasnost i nezavisnost sudova i sudske vlasti čime se svim građanima Srbije omogućava pravičan pristup pravdi i pravosudnom sistemu“, navela je Jadranka Joksimović.
Ministarka ukazuje i na to da je tom odlukom EU potvrdila sve što je Srbija uradila u pogledu ispunjavanja kriterijuma i merila u oblasti Zelene agende, na prvom mestu životne sredine, energetike i održive povezanosti.
„Otvaranjem Klastera četiri intenziviraće se saradnja između nas i EU u pogledu jačanja kapaciteta za investicije u navedenim oblastima i daljeg zajedničkog rada u svim segmentima sektorskih politika EU u okviru Klastera 4“, istakla je Jadranka Joksimović.
Poslata poruka iz Brisela da je Srbija dobrodošla u EU
Novi korak u pregovorima Srbije sa EU nije iznenadio ni predsednika Foruma za strateške studije (FORST) Nevena Cvetićanina.
„Evropska komisija je još u oktobru istakla da je Srbija uradila važan posao u usklađivanju sa zakonodavstvom EU i tada je najavila otvaranje pored klastera četiri i klastera tri koji se, između ostalog, odnosi na oporezivanje, konkurentnost i rast. No, svakako je i ovako poslata poruka iz Brisela da je Srbija i dalje dobrodošla u EU“, ocenjuje Cvetićanin.
Kako kaže, posebno je značajno što nakon dve godine pauze Srbija ponovo napreduje na putu ka evropskim integracijama.
„Tu je značajnu ulogu odigrala i Slovenija kao predsedavajuća EU. Naravno, iz sopstvenih interesa. Takođe, ne treba zaboraviti da je na ovaj način EU potvrdila da Srbija nije zaslužna za zastoj u pregovorima Beograda i Prištine. To je visoki predstavnik EU Žozep Borelj jasno stavio do znanja Prištini“, podvlači Cvetićanin.
