Uz granicu Srbije i Hrvatske trenutno je više od 4.000 izbeglica i migranata iz Avganistana, a pri prelasku se često suočavaju s brutalnošću hrvatske policije.
To je u Beogradu objavila Fondacija Roza Luksemburg na konferenciji za novinare.
Predstavnik te fondacije za jugoistočnu Evropu Vladan Jeremić istakao je da se kolektivna proterivanja, zlostavljanje i arbitrarna hapšenja događaju duž srpsko-hrvatske granice od 2016. do 2021. uprkos naporima organizacija civilnog društva, da se tako što ne dogodi.
Hrvatska strana negira optužbe o nehumanom postupanju prema migrantima. Jeremić je rekao da je Fondacija, inače bliska nemačkoj Levici, podržala rad autora Nikole Kovačevića „Dokumentovanje povreda prava na granici između Srbije i Hrvatske: Smernice za izveštavanje, zagovaranje i strateško zastupanje“ objavljen ove godine.
Kako je naveo Jeremić, cilj Kovačevićeve publikacije bio je da pruži smernice organizacijama civilnog društva o tome gde, kako i kada dokumentuju i pravno se suprostave protivzakonitim graničnim praksama duž srpsko-hrvatske granice, poručio je Jeremić. Nasilno ponašanje se ne događa u saradnji sa srpskom policijom, već izvan graničnih prelaza, uz prebijanje, ponižavanje, otimanje dragocenosti i pretnje oružjem, izjavila je Milica Švabić iz beogradskog Centra za razvoj socijalnih politika – Klikaktiv.
Ona je ukazala da se, u tri službena migrantska kampa u Šidu, nalazi oko 1.700 izbeglica, a znatno ih je više u napuštenim objektima i šatorima u šumi i u okolini, tj. po procenama Klikaktiva njih je ukupno oko 4.000, uključujući porodice i maloletnike bez pratnje, koji skoro svakodnevno pokušavaju da pređi granicu, izlažući se nasilnom proterivanju.
Kako prenosi Večernji list, ta praksa protivzakonitih i nasilnih proterivanja izbeglica sa teritorije Hrvatske i dalje se svakodnevno provodi, ukazala je Švabić. Iako tih proterivanja ima i na teritorijama Mađarske i Rumunije, izbeglice svedoče da je policija Hrvatske najbrutalnija u proterivanju, rekla je Švabić, objasnivši kako proterani redovno prijavljuju da su ih hrvatski policajci tukli palicama, kundacima, a mnogi su pretrpeli teške telesne povrede, uključujući prelome i povrede glave.
Ana Ćuća iz zagrebačkog Centra za mirovne studije rekla je kako se od 2016. provodi „sistemsko nasilje Republike Hrvatske nad migrantima“, uz otimanje ličnih stvari i telefona, premlaćivanje, zatvaranje u podrumske prostorije, napade policijskih pasa. Žrtve nisu samo odrasli, već i deca. Ne radi se o individualnim slučajevima, već o naređenju s političkog vrha, čije izbegavanje često nije moguće, istakla je Ćuća. Ona naglašava da su aktivisti građanskih inicijativa u Hrvatskoj žrtve policijskog zastrašivanja, jer ukazuju na kršenje ljudskih prava na granici Evropske unije, ocenivši da je zato odgovorna i EU.
Promena migrantske politike EU-a dovela je do nasilja, istakla je Ćuća, navodeći kako sve više hrvatskih policajaca anonimno pruža podatke o strukturi sustava nasilnog i protivzakonitog proterivanja izbeglica. Radi se o politici Brisela, za čije zaustavljanje je potrebno da to zatraže članice EU i zemlje koje snose posledice, izjavila je Ćuća.
