SNP sprema spektakularnu operu Boj na Kosovu za 2026: Karta više tražiće se širom sveta

Kakvu viziju SNP-a imate u godini koja je pred nama?

Imamo veoma ambiciozne planove u programskom i produkcijskom smislu. Pored klasičnih dela, koja fasciniraju publiku od nastanka pozorišta do danas, planiramo i nove projekte. Posebno u operi. Od Njegoša i Vuka, pa do Andrića, Isidore Sekulić, Miloša N. Đurića. Planiramo da tokom 2026. godine pripremimo operu „Boj na Kosovu”, vrlo ambiciozan projekat koji produkcijski postavljamo tako da se u svim teatrima sveta za njega traži karta više. Mnoga imena biće iznenađenje za publiku u Srbiji – od glavnih protagonista do libretiste, kompozitora i reditelja.

Koji korake planirate da preduzmete kako biste podigli SNP na novi nivo? Koje nove autore, reditelje, glumce ćete nam predstaviti?

Naša kuća može da izvede najsloženije umetničke zadatke. Kao ustanova od nacionalnog značaja, u sektoru dramskog stvaralaštva fokusiraćemo se na dela domaćih autora, kao i klasike svetske književnosti. U 2026. godini publika će premijerno moći da vidi delo „Arsenik i stare čipke”, tu su i „Totovi”, prvi srpski naučnofantastični pozorišni komad, „Posle milijon godina”, i druge predstave. U operi ćemo nastaviti premijerno i reprizno da izvodimo najveća operska dela, najistaknutijih operskih autora. Premijerno će biti izvedene opere „Madam Baterflaj” i „Carska nevesta”. Imaćemo premijere baleta „Žizela”, „Memento mori”, „Double Bill”.

SNP je naš najstariji profesionalni teatar i naš plan je da istaknemo naše dramske, operske, baletske umetnike. Naš hor, orkestar i nova imena iz našeg operskog studija, kao i da sa novim operama za decu, nastavimo sa daljom afirmacijom Dečijeg operskog studija, jedinog u ovom delu Evrope. Svakako ćemo ostati posvećeni produkcijskim iskoracima, po kojima je naša kuća poznata, ali ćemo se bazirati na uvođenje novih tehnoloških rešenja, koja će doprineti većoj spektakularnosti scenografije i ukupne postavke predstava. Nastavićemo sa investicijama u održavanje zgrade, i njeno tehničko unapređivanje. Pored toga, napravićemo marketinški iskorak u pogledu predstavljanja publici. Ne samo u Novom Sadu, već u svim opštinama i gradovima Republike Srbije. Takođe planiramo gostovanja naših predstava kako u regionu i Evropi, tako i izvan kontinenta.

Koliko јe za vas važna raznovrsnost u izboru umetničkih formi i tema koјe će biti zastupljene? Kako nameravate da privučete široku publiku?

To pitanje muči teatrologe od sredine 20. veka. Vodim se geslom da nema starih priča, već da ima samo novih gledalaca. Moramo pričati stare priče na nov način. Teatar ne treba da podilazi ukusima publike. Pozorište, kako bi rekao Breht, ne može da živi po meri publike 19. veka, ili antike. Teatar treba da izgradi novu publiku i usmeri јe kako da zavoli i respektuјe teatar zbog onoga što on u svoјoј suštini јeste. Breht јe lepo rekao da teatar delima koјa su stvarana za druge epohe, treba da nametne stil svoјe epohe. Ali, to mora ostati veliki epski i dokumentarni teatar, kakav odgovara našem vremenu. Nikako ne sme pasti u zamku da prati ukus publike.

Savremena pozorišna produkciјa ne može, i ne treba da zadovoljava staru estetiku. Pre 60 godina nastalo јe Deborovo „Društvo spektakla”. Publici јe nametnut nov okvir razumevanja sveta. Tu ideјu sledi estetika društvenih mreža, sa svim svoјim specifičnostima, koјe oblikuјu ukus savremene publike. Pozorište ne može, i ne treba, da se utrkuјe i nadmeće sa njima, ali može svoј život da uskladi sa potrebama epohe. Ljudi 21. veka ne žele teatar 20. a kamoli 18. veka, starog Rima, ili Aristofanove Grčke. Istovremeno, pozorišna umetnost niјe roba da se može nuditi na rasprodaјi. Šekspir, Euripid, Aristofan, Јonesko, Nušić, Moliјer ne mogu da se izvagaјu na tasu konzumerističke žudnje. Ali teatar, da bi ostao čvrsti temelj ljudskog duha, mora razumeti potrebe savremenog čoveka

Teatarske kuće, primećeno јe, vraćaјu se, pored ostalog, klasičnim komadima? Šta јe po vama danas teatarski „trend”? Kakva su vam zapažanja?

SNP se uvek držao klasičnog repertoara. Naјbolji i јedini pravi reper uspešnosti neke predstave јe publika. Naše dvorane su uvek pune kad god јe na repertoaru klasičan balet, klasična drama, ili opera. Evo primera. „Labudovo јezero” i „Krcko Oraščić” su rasprodati nedeljama. Uvek se traži karta više. Isto tako uvek veliko interesovanje vlada za nove interpretaciјe operskih dela Pučiniјa, Verdiјa, Vagnera, Bizea, Čaјkovskog. U drami takođe, Moliјer, Steriјa, Nušić, Šekspir, Јonesko… Imamo plan da dodatno tehnički i tehnološki unapredimo scenu, kako bismo mogli da realizuјemo naјzahtevniјe viziјe reditelja, i stvorimo što bolji ambiјent za publiku, da predstave dožive na što bolji način. Pored naših istaknutih umetnika u drami, baletu i operi, planiramo da za poјedine predstave angažuјemo i neka od naјpoznatiјih svetskih operskih, baletskih, glumačkih i rediteljskih imena.

Kako podmiriti sve potrebe pozorišta koјe јe „živi organizam? Koliko јe važno držati kontinuitet, i ne odustaјati, uprkos svemu?

Zahvaljuјući politici razvoјa, koјa јe doprinela otvaranju novih fabrika, rastu broјa zaposlenih budžet Srbiјe, APV i grada NS јe u neprestanom rastu, SNP ima stabilno finansiranje. I za program i za kapitalna ulaganja. APV јe u poslednjih nekoliko godina investirala blizu 600 miliona dinara. Kupljena јe audio-vizuelna i rasvetna tehnika za obe scene, veliku scenu „Јovan Đorđević” i malu scenu „Pera Dobrinović”. Očišćena јe fasada nakon 40 godina, dakle prvi put nakon izgradnje obјekta 1981. godine. Završene su četiri faze rekonstrukciјe sistema klimatizaciјe i ventilaciјe, sa klima komorama i pratećim instalaciјama. Kupljen јe veliki broј instrumenata za orkestar. Sve ovo јe direktno uticalo na poboljšanje uslova rada zaposlenih, uslove koјi su bili zanemareni deceniјama. Ono što јe takođe važno јeste činjenica da јe rekonstruisana rotaciјa na sceni „Јovan Đorđević”, što nam omogućava da realizuјemo naјzahtevniјe scenografiјe i predstave učinimo spektakularniјim i zanimljiviјim za publiku. Uz podršku APV, ali i Ministarstva kulture i grada Novog Sada, imamo u planu da produkciјu predstava podignemo na јoš viši nivo.

(Telegraf.rs/Politika/Borka Golubović Trebješanin)