RHE Bistrica može da poveća proizvodnju struje za još 10 %

On je za Betu rekao da će proizvodnja struje, kada se izgradi reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bistrica“, biti povećana dodatnih od 7 do 10 odsto, na ukupnu snagu hidroenergije, što je fantastičan rezultat.

Sa reverzibilnim hidroelektranama ‘Bistrica’ i ‘Bajina Bašta’, poboljšava se, što je dodatna korist, pouzdanost elektroenergetskog sistema, koji nije na zavidnom nivou, odnosno zavisi od prirodnih uslova vetra i sunca, rekao je Despotović.

Istakao je da je pre četiri godine napravljena studija o hidroenergetskoj situaciji kompletnih vodotokova u Srbiji, međim to još nije u operativnoj upotrebi jer nedostaju još neke analize koje bi dale preporuke i usmerenja kako Đerdapom, Drinskim hidroelektranama i svim ostalim u Srbiji optimalno upravljati proizvodnjom hidroenergije.

Tek 2023. smo napravili hidroenergetsku studiju i ona sada postoji u Elektroprivredi Srbije (EPS), ali nikad nije napravljena cela jer u Ministarstvu rudarstva i energetike nema kompetentnih ljudi. Oni se sad bave solarima i vetrogeneratorima, jer je to brza investicija, rekao je Despotović.

Za Drinu, prema njegovim rečima, takođe nema integralnih analiza da bi se uskladile sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, odnosno Republikom Srpskom kod Višegrada.

Ta studija, prema njegovim rečima, treba da omogući da se na bazi prognoze vremena, vodostaja i proticaja u rekama upravlja hidropotencijalom i proizvodnjom hidroenergije.

Naveo je da je planiran razvoj projekta za RHE „Bistrica“ i u najavi je izrada projekta HE Đerdap 3.

Đerdap 3 ima dva problema, jedan je što bi se veliki deo nalazio u Nacionalnom parku, pa ono što je zamišljeno moralo bi da se redukuje i da bude manjeg kapaciteta, a uz to potrebno je usaglašavanje sa Rumunijom, rekao je Despotović.

Istakao je da saradnja stručnjaka na HE Đerdap sa Rumunijom od 1. januara 2013. godine ne postoji, jer je to „prešlo u domen politike“.

Dodao je da bi Rumunija godišnje trebalo Srbiji da nadoknađuje 138 gigavata (GW) električne energije.

Drugi problem u Srbiji su male hidroelektrane koje su izvan kontrole, jer je nadležnost data lokalnoj zajednici, rekao je Despotović.