Connect with us

Ekonomija

Razgovor sa Đorđem Vujovićem – Šta nas čeka u budučnosti: Oročena štednja vs investicioni fondovi

Foto: Informativni portal IzPrveRuke / Đorđe D. Vujović

O tome šta gradjane Srbije očekuje i zašto se građani Srbije “ponašaju iracionalno” i nastavljaju da drže novac sa praktično negativnim kamatama, razgovarali smo sa Đorđem Vujovićem, generalnim direktorom Društva za upravljanje fondovima „Ilirika DZU Srbija” koji ima višegodišnje bogato isktustvo u u multinacionalnim kompanijam u sektoru finansijskih usluga.

Šta možemo da očekujemo u narednom periodu u ekonomskom smislu i da li će štednju u bankama da zameni štednju u investicioni fondovi.

Prvi čovek investicionog fonda Ilirka g.din Vujović ističe da je strah od rizika mnogo jači od razuma i da ako se novac ne želi izgubiti , mora se uložiti.

– Svedoci smo da će rast domaće ekonomije u 2022.godini biti oko 3 procenta , naravno zavisno  najviše od eksternih investicija odnosno od naših najvećih trgoviskih partnera,a pored toga i od domaće potrošnje. Možemo da očekujemo prema svim statstičkim pokazateljima inflaciju izmedju 9.5 – 10%, a pored toga imamo i dalji trend rasta cene naftnih derivata koji uglavnom zavise od daljeg toka dešavanja  u Ukrajini na koji Srbija ne može da utiče. –

– S obzirom na globalnu krizu prvo izazvanu Covid pandemijom a sada i Ukrajinsku krizu možemo da kažemo da je bilo malo straha na samom početku krize, naručito krize izavane u Ukrajini koja je još uvek u toku ali možemo da konstatujemo da je i pored svih turbulencija na globalnom tržištu izazvanih krizama u Srbiji očuvana likvidnost finasijskog tržišta a u ovom slučaju investicionih fondova. – 

– Međutim, i pored toga što su prinosi u investicionim fondovima veoma atraktivni, odnosno visoki u poređenju sa drugim učesnicima na finansijskom tržištu, novac se nije masovno prelio u njih. Kod osiguravajućih kompanija osigurane sume u životnom osiguranju iz godine u godinu padaju, u bankama su kamate na štednju rekordno pale, ali je štednja građana, i pored toga, na istorijski velikom nivou. –

– U takvoj situaciji logično bi bilo da se stanovništvo i privreda okrenu masovno štednji kroz investicione fondove, međutim, to nije slučaj, a mnogi se pitaju šta je razlog tome – objašnjava Vujović.

– Razlozi ovako neracionalnog ponašanja su različiti. Postoji mišljenje da su protekle krize ostavile negativna sećanja, da je stanovništvo slabo informisano o tome šta su otvoreni investicioni fondovi i kako oni funkcionišu, da je sveukupna svest stanovništva i privrede na veoma niskom nivou. –

– Pored svih poteškoća, nerazvijenosti finansijskog tržišta, neznanja, informisanosti, tržište Srbije je veliki potencijal za investicione fondove. Budućnost investicionih fondova kao vid štednje predstavlja i donosi velike prednosti u odnosu na druge finansijske subjekte i vidove štednje, ako se uzme u obzir niz prednosti koje otvoreni investicioni fondovi nude fizičkim i pravnim licima – ističe Vujović.

Direktor  Vujović istiće, da poređenju sa oročenim ulozima u jednoj banci, fondovi su fleksibilniji i likvidniji, a prinos je mnogo veći nego u banci. U fondu svi ulagači ostvaruju prinose iste visine, bez obzira na visinu uplaćenih sredstava. Uplate se mogu vršiti u fond po želji člana, nakon jednom potpisane pristupnice, bez ikakve dodatne papirologije. A članovi fonda mogu biti sva fizička i pravna, domaća i strana lica – ukazuuje Vujović.

Posmatrajući prethodne globalne krize jos od 1929.godine koja je potresla ceo svet možemo naučiti neke lekcije i projektovati smernice za sprečavanje ili bar ublažavanje kriza u budućnosti.

(Autor Đorđe D. Vujović, direktor Ilirika društva za upravljanje UCTIS fondovima)

I.T.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Aktuelno

Novi pametni telefon u pakovanju bez dodatne opreme

Pixabay

Proizvođači jedan po jedan izbacuju punjače iz pakovanja svojih novih pametnih telefona, ali i neke od do sada standardnih dodataka.

Južnokorejski mediji nedavno su preneli da će se na ovo odlučiti Samsung za svoje telefone iz serije „galaksi“. Kupci u Srbi već su iskusili ove novine, neprijatno iznenađeni informacijom da uz određene modele nisu spakovani punjači kao ni slušalice, što se godinama podrazumevalo.

Osim toga, za neke modele, istina, dobija se „kablić“, ali je potrebna utičnica s „c“ ulazom, a ne kao do sada USB izlazom. Međutim, ona se ne dobija u paketu i originalna nije nimalo jeftina.

Kako su nam objasnili prodavci, stari punjači nisu dovoljno efikasni i ne mogu dovoljno brzo da napune baterije, što potvrđuju i iskustva vlasnika novijih uređaja, pa je dodatni trošak tako neminovan.

Mediji su preneli da Samsung, recimo, na ovaj način planira da se pridruži globalnoj borbi protiv plastike, kroz sopstvenu inicijativu da potpuno ukloni plastiku iz pakovanja do 2025. godine. Kompanija je, međutim, istakla kako će smanjeni troškovi značiti i nižu cenu za potrošače. I konkurentski Apple isto je uradio još 2020. za telefone „ajfon“, a nedavno je najavljeno da će se na taj korak „smanjenja troškova“ logično odlučiti i druge manje kompanije od naredne godine. Kupci, međutim, ne primećuju da cene telefona padaju.

Punjač, kao jedan od najneophodnijih proizvoda današnjice, ponovo se našao u centru pažnje u ovoj godini. Podsetimo, Evropski parlament izglasao je u junu da će u uniji biti uveden univerzalni punjač za pametne telefone, tablete, konzole i digitalne kamere do jeseni 2024. godine, a potom i za laptopove. Kako je saopšteno, uredba, prema kojoj će biti uveden USB-C na svim malim i srednjim elektronskim uređajima, ima za cilj da ograniči otpad štetan po životnu sredinu i da odbrani prava potrošača koji su primorani da gomilaju nekompatibilne punjače za svoje različite uređaje. Ovako će im biti omogućeno da pune uređaje istim punjačem, bez obzira na brend uređaja.

Ovo pitanje ubrzo je pokrenuto i u Americi, gde je od ministarstva trgovine zatraženo da sačini posebnu strategiji koja će koja će dovesti do univerzalnog standarda punjenja, piše „Engedžet“.

Podsetimo, ova direktiva bila je usvojena još 2014. godine, ali proizvođači ne mogu da se dogovore ni koje rešenje bi bilo najuspešnije. Posebno se protivio „Epl“, koji je od tada uporno pokušavao da zaštiti svoju tehnologiju punjenja.

Prema pisanju agencija, evropski predlog takođe predviđa prodaju punjača odvojeno od elektronskih uređaja, što znači da pri kupovini novog proizvoda neće nužno biti uključen novi punjač.

Procenjuje se da potrošači na kupovinu dodatnih punjača potroše oko 250 miliona evra godišnje. Biljana Borzan iz EU Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača ranije je izjavila da je važno da potrošači u budućnosti prilikom kupovine novih uređaja budu jasno i nedvosmisleno informisani o tome da li kupuju proizvod s punjačem ili bez njega.

Ona je upozorila da ne bi trebalo da se događa da cena tog uređaja bude ista i kada se prodaje s punjačem ili kada je bez njega, što se upravo događa na svetskom tržištu.

Podsetila je da je prosečna cena punjača oko 35 evra, te da bi kupci trebalo da ostvare toliku uštedu prilikom kupovine ovih uređaja.

 

(b.i)

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu