Proizvođači krompira u Srbiji: „Suša će desetkovati rod, 2023. godine krompir će biti skuplji 30-40 %“

„Suša će ove godine u Srbiji desetkovati rod krompira i 2023. godine biće skuplji najmanje 30-40 %, koliko je poskupelo i đubrivo, seme, zaštitna sredstva i gorivo“, rekao je direktor kompanije za proizvodnju tog povrća Agro-mobil u Guči Ratko Vukićević.

„Rod krompira će biti značajno, značajno, umanjen, jer je suša došla u najgorem trenutku, u fazi nalivanja ploda“, rekao je Vukićević.

Dodao je da će prinosi biti dobri jedino na parcelama u Vojvodini, koji su zasejani ranim sortama i gde je navodnjavano, a to je svega 3 do 4 % ukupnih površina pod tim povrćem.

Krompir u ostalom delu Srbije, a najviše se, prema njegovim rečima uzgaja u zapadnom delu zemlje, zasejan je u brdima i nije moguće obezbediti zalivne sisteme.

Još gore od suše će biti, kako je rekao, ako u Evropi bude dobra proizvodnja i ako se domaće tržište preplavi uvoznim krompirom i obori cena domaćeg, što će ugroziti opstanak domaćih proizvođača.

Prošle godine je, kako je rekao Vukićević, u Srbiju uvezeno 40.000 tona krompira, najviše iz Francuske, Belgije i drugih zemalja, a kontrola je loša i veliki je rizik od uvoza i bolesti, zajedno sa krtolom. Često se, prema njegovim rečima, uvozi i industrijski krompir koji ima višak skroba.

On je rekao da ove godine postoji još jedna opasnost, a to je razvoj štetočina, kao što su „žičnjak“ koji izbuši krompir u potrazi za vlagom, a nakon toga može se koristiti samo za ishranu stoke.

„Postoji još jedna opasnost, a to je razvoj krompirovog moljca, koji takođe uništava krompir, pa treba pratiti kretanje leptira koji ga polaže“, rekao je Vukićević i dodao da krompir treba vaditi iz zemlje čim temperatura padne ispod 18 stepeni.

On je podsetio da je pre tri godine tužio državu zbog toga što „Uprava za zaštitu bilja nije radila svoj posao, a bila je dužna da prati kretanje leptira koji polaže moljca, a koji pod povoljnim vetrom dolazi iz Mediterana“.

Istakao je da je dobio presudu, zajedno sa još nekim proizvođačima, i država je platila štetu od oko 100 miliona dinara.

„Uprava za zaštitu bilja je dužna da upozori proizvođače krompira da preduzmu zaštitne mere, prati sprovođenje i kazni one koji ne postupaju po uputstvima, ali nije ništa preduzela, a ne znam da li će ove godine kada su suv vazduh i zemlja idelni uslovi za njegovo širenje“, rekao je Vukićević.

Krompir je u Srbiji u maju ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio skuplji 208,3 % nego pre godinu dana zbog suše i uvoza.

I. S.

- Advertisement -