Proizvođači borovnica i suvih šljiva iz Srbije zadovoljni mogućnošću izvoza tog voća u Kinu

Vlasnik voćnjaka borovnice iz Predvorice kod Šapca Saša Keserović rekao je za Betu da mu nisu jasni svi detalji Sporazuma, koji će biti u primeni od 1. jula ove godine, pre svega da li će biti dužni da obezbede određenu količinu i kakva će biti mogućnost transporta.

– Ako ne bude nepredviđenih problema sa izvozom voća u Kinu to tržište će nam značiti, jer ove godine su na pomolu problemi sa izvozom u zemlje EU, zato što su do sada kamioni sa voćem imali prioritet na prelazu granica, ali je ukinut propis, koji je to obezbeđivao – rekao je Keserović.

Tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji su potpisani protokoli o fitosanitarnim uslovima za izvoz svežih borovnica i protokol o inspekcijskim, karantinskim i sanitarnim zahtevima za izvoz suvih šljiva iz Srbije u Kinu.

Keserović je naveo da je do sada borovnicu izvozio uglavnom u Holandiju, ali izvoz borovnice u Kinu ove godine će se teško realizovati pre svega zbog toga što Sporazum stupa na snagu 1. jula, jer će najveći deo borovnice do tada morati da se izveze pošto će biti kraj sezone, pa će ostati mala količina tog voća za, eventualni plasman na kinesko tržište.

Šta znači gubitak jednog kupca, pokazuje, kako je rekao, primer izostanka trgovaca iz Rusije za otkup jagoda, pa je cena pala na 70 dinara za kilogram.

Keserović je rekao da će rod borovnice ove godine biti i umanjen, sigurno za oko 30 odsto jer je deo zasada oko Aranđelovca oštećen vremenskim neprilikama.

On je rekao da za izvoz borovice mora biti obezbeđen i transport hladnjačama, jer „hladni lanac“ ne sme da bude prekinut od utovara do isporuke.

Borovnicu je do sada u EU izvozio, kako je rekao, po ceni od 5 evra po kilogramu, što je isplativo, posebno ako je dobar prinos, a očekuje da cena poraste kada prođe sezona borovnica u Španiji.

Direktor firme „Agranela“ iz Valjeva koja prodaje suve šljive, Aleksandar Tomić rekao je za Betu da je država uradila „super stvar“ obezbeđenjem bescarinskog izvoza u Kinu, a da sada ostaje pitanje koliko će proizvođači biti sposobni da ga realizuju.

Koliko se budemo trudili i uspeli da ispunimo zahteve Kine, toliko ćemo biti uspešni, s tim što sigurno ne možemo da obezbedimo veliku količinu kao što može Čile, ali ako imamo neku politiku prema toj proizvodnji, verujem da iz godine u godinu mogu da rastu količine, rekao je Tomić.

Srbija, prema njegovim rečima, proizvodi godišnje oko 10.000 tona suve šljive i ima nekoliko većih proizvođača, ali i mnogo malih, sposobnih da obezbede određenu količinu.

Dodao je da je Srbija, po količini proizvedene suve šljive, peta u svetu, a da Amerika proizvodi oko 50 odsto ukupne količine na svetu od oko 300.000 tona, a slede Čile, Argentina, Francuska, pa Srbija.

Na kinesko tržište suvu šljivu izvoze, prema njegovim rečima, uglavnom Čileanci, a firma Agranela je izvozila u zemlje severne Evrope, Rusiju, Francusku Japan, Tursku, čak i u Brazil.

Najveći kokurenti našoj suvoj šljivi po cenama su Čile i Argentina. Mi ne zarađujemo kao Francuzi i Amerikanci jer to što više zarađuju više i ulažu u marketinu, rekao je Tomić.

Cene suvih šljiva na svetskom tržištu su, kako je rekao, protekle dve tri godine u izvozu bile maksimalno visoke i kretale su se četiri-pet evra po kilogramu, a ove godine Čile i Argentina imaju veliki rod i cene su pale ispod četiri evra po kilogramu, a pre pet-šest godina cena je bila i oko dva evra.

Dodao je da evropske zemlje nemaju carinu na uvoz suvih šljiva, a Kina je imala visoke zaštitne carine, što je onemogućavalo plasman na to tržište. Šljiva se, kako je rekao, transportuje kamionima po Evropi ili za dalje destinacije brodovima.