Predavanje: “Nepouzdani pripovedač: gubitak ličnog sećanja kao metafora” biće održano u sredu 24. aprila u 18 časova u Klubu Doma omladine Beograda.
- Ciklus predavanja: U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG
- Predavač: Vladimir Šojat, filmski montažer i producent, video umetnik
Kako osoba koja gubi pamćenje može da ispriča istinitu priču o prošlosti?
Postoji ceo niz filmova u kojima Alchajmerova bolest donosi na efektan način temu nepouzdanog pripovedača. Većina ovih filmova su igrani filmovi, od „Iris” sa Džudi Denč do „Čelične lejdi” sa Meril Strip. Međutim, ima i nekoliko dokumentarnih filmova koji su se poduhvatili ovog teškog zadatka, na primer Alan Berlinerov „Second Cousin Once Removed” iz 2013. godine.
Najnoviji u tom nizu je film „Neizbrisiva sećanja” iz 2023, čileanske rediteljke Maite Alberdi, filmska majstorija u kojoj gubitak ličnog sećanja glavnog protagoniste postaje metafora za gubitak kolektivnog sećanja cele jedne nacije.
Provešćemo vas kroz ovaj film, koji se nastavlja na ono što je Patricio Guzman uradio sa „Dugmetom od sedefa”, „Nostalgijom za svetlom” i „Kordiljerima snova”. Rediteljka gradi naizgled jednostavnu priču, ogoljenu na način na koji možemo govoriti o ogoljenosti filmova Roberta Roselinija ili Luisa Bunjuela.
„Preplavi me anksioznost kada ne mogu da se setim nedavnog događaja ili ime osobe koju sam sreo poslednjih meseci ili kako se naziva poznati objekat. Osećam se kao da se odjednom cela moja ličnost raspala… Pronalaženje metafore za opisivanje „stola“ je monstruozan osećaj, ali tešim se da postoji nešto još gore – biti živ ali ne prepoznavati sebe, ne znati više ko si…
Moraš da počneš da gubiš pamćenje, makar samo u delovima, da bi shvatio da je pamćenje ono što čini naše živote. Život bez sećanja uopšte nije život. Naše pamćenje je naša koherentnost, naš razum, naše osećanje, čak i naše delovanje. Bez toga smo ništa.” (Bunjuel)
Ulaz je slobodan.
