Izložba „Portret planine“ autorke Kristine Benjocki otvorena je 9. juna u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Na izložbi je premijerno predstavljena dvokanalna filmska instalacija Dok gomila ruševina raste ka nebu koju je umetnica Kristina Benjocki realizovala u saradnji sa holandskim umetnikom i piscem Stejnom Ferhufom (Stijn Verhoeff).
Miroslav Karić, kustos izložbe, povodom otvaranja izložbe je istakao: “Ovo je prva samostalna izložba Kristine Benjocki u Beogradu i u Srbiji, i nastavak je njenih ranijih istraživanja i generalno umetničke prakse, koja je uvek idejno bila fokusirana na ispitivanja potencijala umetnosti da artikuliše zaboravljene istorijske narative, ili opet da otvori prostor za drugačije i nove”.
Miroslav Karić je o radu Kristine Benjocki dodao: “U svojim istraživanjima umetnica neretko radi sa arhivama, odnosno istorijskim tragovima društveno-političkih konteksta koji su prisutni u materijalnoj kulturi i sećanjima zajednica koje istražuje, od prostora bivše Jugoslavije do Zapadne Evrope. Njen rad suštinski otvara brojna pitanja o politikama sećanja i zaboravljanja. Kristina istražuje načine na koji se prošlost konstruiše, i kako su te konstrukcije prisutne u onome što su naša kolektivna iskustva sadašnjosti ili projekcije budućnosti.”
Kroz širok dijapazon vizuelnih izraza, koji uključuju crtež, skulpturu, tekstil, fotografiju, zvuk i film, autorka koncipira ambijentalne celine i instalacije koje posmatrača uvode u prostore opipljivih uodnošavanja faktografije i rematerijalizovanih arhivskih sadržaja, kreirajući na taj način sveobuhvatnije razumevanje kompleksnosti istorijskih priča.
Kristina Benjocki je o postavci rekla: “Glavna motivacija mi je bila da ovaj film, koji sam jako dugo pripremala, zapravo ostvarim i premijerno prikažem u Srbiji. Taj projekat se nalazi na trećem nivou Legata i predstavlja veliku instalaciju sa dve projekcije i zvukom. To je rad koji traje 40 minuta. Na drugom nivou imamo instalaciju sa Kodak slajd projektorima i kamenjem: to je instalacija sa pet različitih projektora koji su sinhronizovani, i u sekvenci od 11 minuta oni pokazuju priču vezanu za Kanerberg i različite istorijske narative koji se prepliću na tom lokalitetu. Na prvom nivou je neka vrsta uvertire u ceo rad. Tu smo po prvi put prikazali mapu kompleksa podzemnih hodnika, gde je Kanerberg zapravo samo jedan mali sićušni fragment. Na drugoj strani nalazi se neka vrsta interpretacije mape, odnosno fragmenta podzemnog kompleksa, koji zapravo prepliće arhivsku građu koju sam skupljala iz privatnih arhiva, katastarskih parcela, u kombinaciji sa građom koju sam dobila iz Prirodnjačkog muzeja. To je zapravo i nastariji prikazani rad koji se bavi tom tematikom, i koji je rađen namenski za MIT press magazin ARTMargins”.
lj.z.
