Otvorena izložba „Belo svetlo“ Danijele Odabašić
Izložba „Belo svetlo“ Danijele Odabašić otvorena u Zavičajnom muzeju Žarkova (Ace Joksimovića 2) do 28. februara.
Na izložbi „Belo svetlo“ u Zavičajnom muzeju Žarkova predstavljeno je nekoliko ciklusa kojima se umetnica Danijela Odabašić bavi kontinuirano i sistematski. „Kosmos“, „Oko“, „Arhanđeli“ i „Krst“ zaokružene su celine sa izraženom crtom lično doživljene hrišćanske tematike. Objedinjeni pod nazivom „Belo svetlo“ ovi radovi naglašavaju duhovnu čistotu koju umetnica proživljava u samom procesu stvaranja. Najnoviji ciklus pod nazivom „Krst“ ima dominantno mesto na izložbi, obeležen je simbolom krsta i jarko crvenom bojom koja daje posebnu emociju. Dodatno prosvetljen novim svetlom, dajući istinsku životnu crtu, rad sa krstom na kliritu najbolje dočarava poimanje duhovnosti iskazano kroz umetnost. Protkan vazdušastim mehurićima kojima je udahnut dah života, ovaj splet oblika i nastalih efekata sačuvan je digitalnim zapisom. Na taj način je prevaziđena efemernost rada, potpuno neupitna u samom momentu nastanka dela. Magični oblici koje prave rastvori raznih vrsta čajeva i začina u eteričnim uljima i običnoj vodi po svojoj tehnologiji su prolazni, oni bi u nekom trenutku izgubili i formu i boju. Zbog toga ih Danijela fotografiše i kao digitalni print prenosi na slikarsko platno ili klirit. U delima štampanim na kliritu dobija se efekat dubine i na taj način se stvara utisak treće dimenzije. Uvođenjem svetla, koje je u ovom radu deo same kompozicije, naglašava se iskonski simbol vere, života i postojanja. Prosvetljena slika na kliritu sa motivom krsta kao centalni motiv izložbe na najbolji način sažima život u skladu sa prirodom, ono čemu umetnica teži.
Danijela Odabašić slika čajem, začinima, eteričnim uljima i drugim, u izvornom obliku nađenim, supstancama koje imaju karakterističan kolorit i mogu se naći u prirodi. Ona bojene materije razvija u prirodnom rastvaraču, ulju ili vodi, spontano i virtuozno „pravi“ slikanu kompoziciju, zatim tako nastalu sliku prosvetli belim svetlom, fotografiše je, a potom štampa na platnu, kliritu ili tkanini. Tehnika koju koristi nije uobičajena na našem podneblju, potiče iz dalekoistočnjačke kulture koja je negovala slikanje prirodnim bojama. Potrebno je dosta veštine i iskustva da se od nečeg tako „svakodnevnog“ napravi umetničko delo. Kao bojene pigmente koristi prirodne boje koje daju cvetovi šafrana, hibiskusa, lavande, a posebno je fascinira zlatna boja začina kurkuma. Ideju da boje iz prirode koristi umesto gotovih uljanih, akrilnih, pastel ili vodenih boja dobila je u periodu kada se bavila organskom kozmetikom i kada joj je kroz ruke prolazilo mnoštvo trava, čajeva, eteričnih ulja i drugih supstanci koje svojim prirodnim oblicima i bojama istinski inspirišu. Kroz reinterpretaciju tradicije umetnosti starih civilizacija, podstaknuta starim istočnjačkim metodama razvijenim u drevnoj Kini, Danijela Odabašić stvara sopstvenu tehniku i stil izražavanja. Vodu koristi kao bazu koja nosi simboliku stvaranja i kreativnosti. U procesu rada ponekad dolazi do razlivanja boja i stvaranja neočekivanih oblika i formi. Crvenu boju dobija od cveta hibiskusa, plavu od šafrana, mešavinom cveta plave orhideje i limuna dobija ljubičastu boju, a kada u šafran doda kurkumu nastaje zelena boja. Paljevinom raznih materija nastaje crna boja, te se ovako dobijenom koloritom razvija šarenolika slikarska paleta.
Radovi Danijele Odabašić su pretežno apstraktne kompozicije u kojima ona istražuje kolorit, međusobnu povezanost svetlosti i boje, različite odnose formi i oblika, ukazuje na svet prirode i lične duhovnosti. Baveći se osnovnim umetničkim elelemntima i njihovom kreativnom kombinacijom umetnica se približava estetici univerzalnog likovnog jezika. Neobičnim načinom rada Danijela Odabašić potencira povezanost čoveka i prirode, vraćanje onom suštinskom i duhovnom u svakom čoveku, onom što inspiriše na stvaranje. Priroda i njeni plodovi nude neprocenjivo blago, predstavljaju magičan svet u neponovljivoj formi oblika i boja i podsećaju nas da je upravo to ono što je iskonsko i u osnovi svega, pa i nas samih.
lj.z.