Otvorena izložba Aleksandre Kokotović „Supersuprematizam“
Ljiljana Z.
Objavljeno 27/12/2024
U galeriji Monolog je otvorena spektakularna izložba “Supersuprematizam” izuzetne umetnice Aleksandre Kokotović, koja je po prvi put publici predstavila svoje najnovije radove.
Aleksandrin rad se bavi fundamentalnim temama, prolaznošću, trajnošću i onim neuhvatljivim što ostaje kada epohe prođu. “Supersuprematizam” je i ličan i univerzalan poziv svima da se povežu sa beskrajnim ciklusom kreacije i uništenja, i da u njemu pronađu sopstvenu priču.
foto: Galerija Monolog / Miloš Sovilj
– Gvozdeni kosmos u čije odaje imate priliku kročiti do kraja januara je moj umetnički svet u kojem se sirovi metal i magični tonovi spajaju u harmoniju koja prevazilazi granice prostora i vremena. U središtu ove univerzalne priče stoji monumentalno “Stablo svih svetova”, instalacija od metala koja povezuje zemlju i zvezde. Njegovo korenje, uronjeno u teksture patine i korozije, odaje utisak drevnosti i snage opstanka, dok krošnja, oslikana nijansama bronze, zlata, zelene, ljubičaste i plave, sija kao zvezdani svod ispunjen energijom budućnosti – kaže Aleksandra Kokotović opisujući svoju izložbu i dodaje:
– Ovo drvo simbolizuje mnogo više od opstanka, ono nosi priče o transformaciji i beskonačnim mogućnostima koje nadilaze prolaznost. Njegove grane, oblikovane poput niti sudbine, šire kosmičku energiju koja prožima ceo prostor, stvarajući povezanost između posmatrača i nečeg većeg, gotovo nedokučivog.
foto: Galerija Monolog / Miloš Sovilj
Oko drveta se prostiru metalne slike, pejzaži ispričani kroz surovu teksturu metala, korozije, patine i odbačenih elemenata. Svaka površina na njima nosi tragove vremena, ali i priču o lepoti koja se skriva u prolaznosti. Pod određenim svetlom, ovi radovi oživljavaju, otkrivajući slojeve značenja koji prelaze od antičkog do futurističkog. Kolorit, zarđali tonovi u kontrastu s blistavim prelazima bronzanih i zlatnih nijansi, govori o ciklusima života, smrti i ponovnog rađanja.
“Stablo svih svetova” sa slikama koje mu laskaju, nije samo umetnička instalacija već i metafizički prostor koji posetiocima pruža priliku za introspekciju. Kada kročite pod krošnju Drveta večnosti ili posmatrate slojevite metalne pejzaže, osetite tu suštinsku povezanost sa univerzumom, to je trenutak u kojem umetnost prelazi granice i postaje deo života.
