Novoosnovani Balkanski festival filmske režije (BFFR) otvoren je 10. juna u Beogradu srpskom premijerom rumunskog filma „Kontinental 25“ slavnog reditelja i scenariste Radua Žudea, koji je osvojio Srebrnog medveda za najbolji scenario na ovogodišnjem Berlinalu.
Mnogobrojnu publiku na svečanom otvaranju prvog BFFR-a u MTS dvorani pozdravili su osnivači nove filmske manifestacije – umetnički direktor, reditelj Darko Bajić, programski direktor, reditelj Uroš Tomić i direktorka Festivala, producentkinja Darja Bajić, a obratili su se i reditelj Vinko Brešan, muzičar Momčilo Bajagić Bajaga, producent Pjer Spengler i reditelj Lordan Zafranović, koji je i otvorio Festival.
Darko Bajić je izrazio zadovoljstvo što je velika sala puna, ističući da je bioskop ostrvo slobode, mesto gde vodimo dijalog sa filmom i jedni sa drugima, a reditelji mogu da osete reakcije publike.
„Ovaj festival je posvećen povratku na pijedestal umetnosti režije. Reditelj je na ovom festivali u prvom planu. Imao sam sreću da kao profesor decenijama radim s mladima na fakultetu, da u njima pronalazim, a i dajem im energiju. To je energija Balkana. Misija je da ono što je specifično u našoj sredini prenesemo u svet, da ne ličimo ni na koga, da mladi autori pokažu novi prkos, da provociraju gledaoca svojim stvaralaštvom“, izjavio je Bajić.
Uroš Tomić je predstavio tri festivalske selekcije – balkanski program Buđenje Balkana, u kojem se dodeljuje Gran pri „Živojin Žika Pavlović“, međunarodni program Misterije Balkana s nagradom „Dušan Makavejev“ i balkansku selekciju Povratak žanru .
„Hteli smo da kroz imena nagrada nekako spojimo ta dva izuzetna autora, koji su zajedno i počinjali u Kino-klubu Beograd, a i da edukujemo mlade reditelje da Srbija ima ozbiljnu filmsku tradiciju, da ima autore na koje mogu da se naslone i da u toj tradiciji pronalaze izvore“, rekao je Tomić.
Kako je dodao, treći program je uveden „zato što smo osetili da se i stariji i mlađi reditelji okreću žanru, bilo da je reč o fantastici, komediji ili hororu, i to smo hteli da podržimo“.
Darja Bajić je zahvalila publici što je svojim dolaskom podržala ideju o balkanskom festivalu na kojoj su osnivači dugo radili, te podsetila da su prošle, 2024. godine pokrenuli i manifestaciju „Nagrada reditelja“, koja je okupila više od 200 autora iz regiona.
„Ta manifestacija nam je dala priliku da se upoznamo i razvijemo lepu saradnju s udruženjima i organizacijama reditelja širom Balkana, što je zatim pomoglo i u realizaciji festivala“, rekla je Darja Bajić.
Selektor programa Povratak žanru, istaknuti hrvatski reditelj Vinko Brešan, izjavio je da se rado odazvao pozivu „ne samo zato što je Darko prijatelj, nego i zato što mislim da je to važno“.
„Zlobnici će reći da su ovaj festival smislili reditelji frustrirani činjenicom da svi fotografišu glumce, a malo ko reditelje“, našalio se Brešan, dodavši da „nije baš tako“.
„Postoji iskrena vera da je balkanski prostor jedan specifičan prostor kreativnih ljudi i specifične energije, a koji je vrlo često nepravedno zanemaren na svetskim filmskim kartama. Ovaj festival to ne može ispraviti, ali može dokazati da nepravda postoji i da ovde zaista rade vrhunski filmski reditelji koji i te kako imaju šta da ispričaju“, istakao je Brešan.
U okviru ceremonije, prikazan je kratki film posvećen Pavloviću i Makavejevu, sa odlično montiranim izukrštanim insertima iz njihovih filmova, uz pesmu Momčila Bajagića „Buđenje ranog proleća“.
Nakon burnog aplauza popularni rok muzičar Bajaga izjavio je da mu je „velika čast što je njegova kompozicija izabrana da bude neka vrsta himne ovog festivala“.
Napomenuo je da je ta pesma „rađena u nekom drugom vremenu, ali su Darko i njegova ekipa to super uklopili“, te poželeo uspeh novom festivalu.
Publiku je pozdravio i predsednik žirija za program „Povratak žanru“, francuski producent sa američkom karijerom Pjer Spengler, najpoznatiji po radu na „Supermenu“, koji je svojevremeno sarađivao na jugoslovenskim filmovima „Bitka na Neretvi“ i „Podzemlje“, a u skorijem periodu bio uključen u filmske produkcije u Bosni i Hercegovini.
„Nisam očekivao da ću govoriti na ovoj svečanosti, ali pošto sam prozvan, želim da kažem da sam vrlo, vrlo srećan što sam ponovo u Beogradu. Imam divne uspomene odavde, sa snimanja „Andergraunda“. Hvala Urošu Tomiću i festivalskom timu što su me pozvali“, izjavio je Spengler.
Predsednik žirija za program Buđenje Balkana Lordan Zafranović zahvalio je Bajiću što se „izuzetno zalaže za našu profesiju“.
Ocenio je da su dobro odabrana imena za nagrade i dodao da je imao sreću da još u mladosti, dok je snimao u Kino klubu Split, upozna izuzetne autore Pavlovića i Makavejeva, koji će postati velikani filma na ovim prostorima.
„Dopada mi se koncept ovog festivala, jer propagira jednu regiju koja je puna neke posebne energije, hrabrosti i svega onoga što dobar film treba da ima, pa i u odnosu na Evropu u kojoj, čini mi se, nemaju više kontra čega da prave filmove. A najbolji filmovi se rade kontra ideologije, kontra sistema. Danas kao da se gubi taj glavni stvaralački pogon“, rekao je Zafranović.
„Ovde u Srbiji vidim veliku dinamiku. Vidim nešto što je nada, što je velika i neobična utopija, ali bez utopije nema novog sveta. Drago mi je da sam ovde među vama“, istakao je Zafranović, te proglasio prvi BFFR otvorenim.
Prvi film na programu ostavio je vrlo dobar utisak na beogradsku publiku.
Radu Žude je kroz priču koja se događa u Klužu, glavnom gradu Transilvanije (nekada mađarske, a sada rumunske oblasti) predstavio aktuelnu situaciju koju će prepoznati gledaoci u mnogim zemljama Balkana.
Glavni lik je sudska izvršiteljka Oršola koja ima zadatak da iseli beskućnika iz podruma zgrade predviđene za rušenje, zbog izgradnje luksuznog hotela „Kontinental“. Nakon što ga iseli, muškarac izvršava samoubistvo, što kod nje izaziva duboku moralnu krizu. U pokušaju da pronađe smisao i oprost, Oršola razgovara o tome s mnogima, suočava se s nizom reakcija – ravnodušnih, emotivnih, apsurdnih…, koje zajedno osvetljavaju probleme društva, post-socijalističke ekonomije, građevinske mafije, nacionalizma…
Kombinujući dramu i duhovite elemente, Žude prikazuje savremenu društvenu apatiju i ukazuje na ličnu odgovornost.
BFFR traje do 14. juna i prikazuje 24 ostvarenja, među kojima su čak 17 premijere u Srbiji.
Foto: Jelica Stojančić
Izvor: SEEcult.org
Popularno sad
Ideje za uređenje vaše bašte
