U četvrtak, 19. maja u 19 sati u Galeriji „Nikola Radošević“ biće otvorena prva samostalna izložba skulptura Nataše Kamaljević „Moć metamorfoze“.
Izložbu će otvoriti Maja Škaljac Stanošević, istoričarka umetnosti a biće otvorena do 29. maja.
O RADU
Keramoskulpture predstavljene na prvoj samostalnoj izložbi „Moć metamorfoze“ u Galeriji „Nikola Radošević“ su nastajale poslednjih nekoliko godina.
Nataša je u predstavljene figure utkala svoje emocije, razmišljanja i životna iskustva sa željom da kroz njih predstavi srž svog bića i da tu energiju prenese posmatraču.
Ideja vodilja za nastanak ove grupe eksponata je bila metamorfoza. Metamorfoza kao preobražaj, promena, preobraćanje, pretvaranje. Jedinstvena svojstva gline u savršenoj korelaciji sa tehničkom izvedbom i maštom, doveli su autorku do uspešne realizacije svog prvobitno zamišljenog plana.
Kao i mnogi umetnici (slikari, vajari, pesnici, pisci, muzičari, plesači) koji su glavnu inspiraciju za nastanak svojih velikih dela imali čoveka, dajući odgovore o njegovoj ulozi i svrsi postojanja na ovoj planeti, tako je i početna Natašina ideja za nastanak ovih skulptura bio Čovek.
Opredelivši se za monohromiju tj. crnu i belu boju, ona nam sugeriše da su boje za ovu vrstu radova suvišne i da bi one narušile efekat ekspresivnosti koji je želela da postigne.
Glina u njenim veštim rukama je omogućila da se njena vizija otelotvori. Iako ne vidimo eksplicitno glavu,crte lica i udove, mi znamo da te skulpture predstavljaju čoveka – čoveka koji voli, koji pati, koji se raduje, koji se ljuti.
Decentna u detaljima, stilizujući ljudske oblike uspešno je dočarala iluziju kretanja, dijaloga, nežnosti, ljubavi, usamljenosti. Neverovatna je ta moć koju umetnik ima dok stvara, kada u gledaocu izazove uzbuđenje i pobudi prisnost sa izloženim delima.
Nataša je ovom izložbom otvorila vrata svoje umetnosti i svog kreativnog bića, pustivši publiku i stručnu javnost da percipira deo njenog stvaralaštva.
Ono što je nastajalo u intimnom prostoru njenog ateljea na trenutak je predala beogradskoj publici u nadi da ćemo mi prepoznati njenu intenciju i želju da zavolimo čoveka u sebi i da ostanemo ljudi.
Maja Škaljac-Stanošević, istoričar umetnosti
