Povežite se sa nama

Svet

Otkriven monstruozan tajni projekat CIA

Objavljeno

on

Pixabay

CIA je imala tajni projekat MK-ultra, koji je sprovođen tokom 1957. i 1960, a čiji je cilj bio kontrola ljudskog uma pomoću droga i metoda poput hipnoze.

Sve je otkriveno u nedavno emitovanom istraživačkom serijalu „Brejnvošing“ američke TV mreže CBS, koji je bio posvećen zloglasnom projektu MK-ultra, prenosi Jutarnji list. Takođe, otkriveno je, nakon skidanja oznake tajnosti s brojnih dokumenata, da se zloglasni projekat sprovodio i u Kanadi i da je tamošnja vlada za to znala.

Tokom ranog perioda Hladnog rata, CIA je bila uverena da su komunisti otkrili lek ili tehniku ​​koja će im omogućiti kontrolu nad ljudskim umom. Kao odgovor na to, CIA je započela vlastiti tajni program, nazvan MK-ultra, u potrazi za lekom za kontrolu uma koji bi mogao biti oružje protiv neprijatelja.

Projekat MK-ultra vodio je hemičar dr Sidni Gotlib.

„Neki od Gotlibovih eksperimenata prikriveno su finansirani na američkim univerzitetima i istraživačkim centrima, dok su drugi sprovedeni u američkim zatvorima i detencijskim centrima u Japanu, Nemačkoj i na Filipinima“, rekao je za Nešenel pablik radio novinar Stiven Kinzer.

Otkriveno je i da su u monstruozni projekat bili uključeni i slavni univerziteti poput Harvarda, Kolumbije, Masačusetsa…

Takođe, detalji projekta objavljeni su i u knjizi novinara Kinzera, koji je dugo istraživao tu temu, a koja nosi naslov „Glavni trovač: Sidni Gotlib i Cijina potraga za kontrolom uma“.

Gotlib je u leto 1951. godine počeo raditi u CIA u to doba posebno zainteresovanoj za LSD. Ptve studije su pokazale da LSD deluje umirujuće pa je početkom pedesetih CIA dala nalog da Gotlib kupi sve svetske zalihe te psihoaktivne droge. Gotlib je tako doneo LSD u SAD te ga počeo širiti po bolnicama, psihijatrijskim klinikama, zatvorima i drugim institucijama, sve s ciljem da se otkrije kako ljudi reagiraju na drogu te može li se ona koristiti kao sredstvo za kontrolu uma.

Naravno, sve se to odvijalo u strogoj tajnosti, a prvi volonteri u istraživanjima bili su Cijini agenti i naučnici, uključujući i samog Gotliba, koji je kasnije priznao da je LSD uzeo više od 200 puta.

Osim LSD-a, u Cijinim eksperimentima su obilno korišćeni meskalin, kokain i marihuana. Dobrovoljci koji su tokom eksperimenata uzimali LSD u velikom broju slučajeva su to smatrali vrlo ugodnim iskustvom i o tome su pričali svojim prijateljima među kojima su bile i neke slavne ličnosti.

Tako je Sidni Gotlib na neki način pospešio razvoj kontrakulture šezdesetih. Nakon početnih eksperimenata s LSD-om u kojima su učestvovali dobrovoljci, Gotlib je širio ispitivanja na zatvorenike.

Prema Kinzerovom istraživanju, mnogi od učesnika Gotlibovih eksperimenata bili su izloženi psihološkom mučenju u rasponu od elektrošoka do visokih doza LSD-a. Primera radi, u jednom projektu deca u dobi od šest do 11 godina kojima je dijagnostifikovana šizofrenija dobijala su LSD svaki dan tokom šest sedmica.

CIA je uvela nadzor i nad brojnim bordelima koji su bili ozvučeni da bi se proučavalo kako kombinacija seksa i droga utiče na spremnost muškaraca da odaju tajne.

„Gotlib je želeo da otkrije na koji se način može preuzeti kontrola nad ljudskim umom i shvatio je da je to proces iz dva dela. Prvo, morali ste ‘razbiti’ postojeći um. Drugo, morali ste pronaći način da u tu novonastalu prazninu ubacite novi um. Ne znamo koliko je ljudi umrlo, ali mnogi su životi trajno uništeni. Na kraju je Gotlib zaključio da kontrola uma nije moguća“, rekao je Stiven Kinzer.

Projekat MK-ultra ugasio se 1973. godine kad je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson smenio tadašnjeg direktora CIA koji je direktno štitio Gotliba zaštitnika.

Ali pre nego što je pokrenuta istraga o celom slučaju vrh CIA je naredio da se svi dokumenti unište. Međutim, deo je ipak sačuvan.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Politika

Aleksandar Lukašenko: „Referendum u februaru – ako ne izbije rat“

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Minsk planira da objavi nacrt novog Ustava do Nove godine, rekao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

„Ja sam sastavljao Ustav. Pravnici su pisali perom, a ja sam diktirao, jer sam video, ja sam predsednik, kakva su mi ovlašćenja potrebna da održim zemlju. Sada ćemo ga objaviti, za mesec otprilike“.

Referendum o novom Ustavu mogao bi se održati oko 20. februara 2022. godine, ako ne počne rat“, dodao je beloruski lider.

„Još jednom želimo da uvažimo predloge ljudi, a u februaru, negde posle 20. još ćemo razmisliti kako nam odgovara i kako je najbolje po zakonu, po sadašnjem Ustavu, iznećemo Ustav na referendum… Nedavno sam rekao da ćemo slediti taj raspored i obavezno ćemo održati referendum. Ali ako nas ne dovedu do uvođenja nekog vanrednog stanja. Ali to je iz domena fantazije. Stoga mislim da ćemo uspeti da održimo (referendum) u februaru, kako smo planirali“, precizirao je Lukašenko.

Takođe, je dodao da je preraspodela ovlašćenja i formiranje nove strukture vlasti glavni, ali ne i jedini smisao novog Ustava.

Pored toga, prema rečima predsednika, dokument će obuhvatiti jačanje uloge vlade i parlamenta, kao i pojavu Svebeloruskog sabora, koji je prvi put održan još 1990-ih.

„Na Svebeloruskom saboru se raspravlja o najaktuelnijim, ključnim pitanjima. I ako je on tako odredio, čitava zemlja se kreće u tom pravcu. I predsednik. Ali to je odluka predsednika. Sada će to biti u Ustavu“, objasnio je beloruski lider.

Takođe, je dodao da će u novom Ustavu biti konsolidovana snažna predsednička vlast.

„Predsednik će, kao i danas, formirati vladu, biće lider države. Ostaje jaka predsednička vlast“, rekao je Lukašenko.

Vanredni izbori

Lukašenko je saopštio da nije isključeno da će nakon usvajanja obnovljenog Ustava biti održani vanredni predsednički izbori.

„Mogu se održati na vreme, a možda budu i vanredni izbori. Na osnovu odluke predsednika ili će u prelaznim odredbama Ustava biti fiksirani drugi datumi izbora“, rekao je predsednik Belorusije.

On sumnja u mogućnost da se predsednički izbori održe već sledećeg leta.

Lukašenko je objasnio da nakon usvajanja novog Ustava na referendumu treba da budu održani izbori za sve organe vlasti, uključujući Svebeloruski narodni sabor čiji će ustavni status biti fiksiran u novom glavnom zakonu zemlje.

Prema kalendaru na sajtu CIK, sledeći predsednički izbori u Belorusiji trebalo bi da se održe najkasnije 20. jula 2025. godine.

Podsetimo, u Belorusiji pripremaju nacrt novog Ustava. Očekuje se da će pre glasanja revidirani nacrt biti iznet na javnu raspravu koja se može održati već u prvoj polovini decembra. Ranije je Lukašenko rekao da je opozicija koja se nalazi van Belorusije pripremila novi plan destabilizacije zemlje, povezan sa predstojećim referendumom.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu