U prisustvu porodice, prijatelja i članova Sekcije veterana FK Vojvodina, od Dragana Surdučkog biranim rečima oprostio se Vasa Pušibrk, njegov saigrač, član UO Vojvodine i prvi počasnik predsednik Sekcije veterana.

– Danas se, sa iskrenom tugom, opraštamo od Dragana Surdučkog — čoveka čiji je život bio ispunjen radom, znanjem i odgovornošću, i, što je za nas u Fudbalskom klubu Vojvodina posebno važno, dubokom, tihom i trajnom pripadnošću sportu i svome klubu. Ponekad tek u trenutku rastanka postanemo svesni veličine ljudi koji su bili uz nas, koliko su nenametljivo, a snažno, obeležili jedno vreme i ostavili trag u životima mnogih. Dragan Surdučki je, bez ikakve sumnje, bio jedan od tih ljudi.

Rođen je 15. januara 1946. godine u Bečeju, ali je njegova životna, školska i ljudska priča od najranijeg detinjstva neraskidivo vezana za Novi Sad. Ovde je rastao, ovde je učio i stasavao, ovde je kroz sport i rad gradio svoj put i svoju karijeru. U Novom Sadu je završio osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“ i gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“, a potom i Mašinski fakultet, na termotehničkom smeru. Taj izbor nije bio slučajan. U njemu se već tada prepoznavao karakter čoveka koji razmišlja racionalno i sistematično, koji veruje u znanje, red i dugoročna rešenja; čoveka koji nije prihvatao prečice, niti se zadovoljavao površnim odgovorima. Upravo te osobine pratiće ga i kasnije, i u životu i u sportu, i u svemu što je radio.

U sportu, Dragan Surdučki je bio primer kako se ljubav prema klubu ne dokazuje velikim rečima, već vernošću, strpljenjem i delima. U Fudbalskom klubu Vojvodina bio je od najranijih, pionirskih dana , pa preko podmlatka i omladinskih selekcija, stigao je i do prvog tima. Taj put nije bio kratak niti lak, ali je bio pošten i ispravan, onakav kakav se u ovom klubu oduvek cenio. Zato njegovo ime za nas nosi posebnu težinu. Dragan Surdučki bio je deo generacije koja je 1966. godine, prvi put u istoriji, donela Vojvodini šampionsku titulu. To nije bio tek uspeh jedne sezone, bio je to trenutak koji je obeležio čitavu jednu epohu i postao trajni temelj ponosa svih koji ovaj klub osećaju kao svoj.

Pored toga, bio je i omladinski reprezentativac Jugoslavije, što najbolje svedoči o njegovom talentu, radu i disciplini, ali i o ugledu koji je uživao već u mladim godinama. Iako je iz Vojvodine prešao u Fudbalski klub Novi Sad, a igračku karijeru završio relativno rano, opredeljujući se za studije i stručno usavršavanje, suština njegove ličnosti nije se time promenila. Sport za Dragana Surdučkog nikada nije bio mladalačka usputna stanica, već trajan i ozbiljan životni poziv.
U tome se, zapravo, najjasnije ogleda njegova veličina. Mnogi u sportu ostaju dok traju privilegije, ali samo retki istraju i onda kada dođe vreme za odgovornost, kada više nema slave, već postoji obaveza da se klub sačuva, unapređuje i da se stvaraju uslovi u kojima će neka nova deca moći da rastu i napreduju.
Dragan Surdučki bio je upravo takav čovek. Čovek koji je razumeo da klubovi ne žive samo od ljubavi i talenta, već od uređenog sistema, ozbiljnog rada i strpljenja, onog strpljenja koje gleda dalje od jedne sezone i jednog rezultata.

Kao sportski funkcioner ostavio je snažan trag: dvanaest godina bio je predsednik FK Novi Sad, u Fudbalskom savezu Jugoslavije biran je za predsednika Komisije za mali fudbal, a bio je i na čelu muškog i ženskog košarkaškog kluba Vojvodine, koji su delovali pod pokroviteljstvom NIS-gasa, odnosno NIS-a. Gde god je bio, nastojao je da sport bude uređen, ozbiljan, finansijski ispravan i organizaciono stabilan jer je verovao da je to jedini put da sport opstane, kako bi imao i vaspitnu funkciju i kako bi bio ponos zajednice.

Njegova profesionalna karijera bila je impresivna i primerna. U preduzeću koje danas nosi naziv JP „Srbijagas“ proveo je 33 godine, prešavši put od pripravnika do generalnog direktora. A kao pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, pokrenuo je brojne inicijative: uštedu energije, korišćenje geotermalnih potencijala i pitke vode gde je moguće, biomase, gasa i dizela, energije vetra i sunca, kao i drugih obnovljivih izvora. Taj njegov misao, ,da se planira dugoročno i da se misli dugoročno , bio je isti i u sportu i u struci.

Zato danas, u ime FK Vojvodina, ne ispraćamo samo nekadašnjeg šampiona i nekadašnjeg člana slavne generacije. Ispraćamo čoveka koji je nosio jednu mirnu, dostojanstvenu meru, meru u kojoj su rad, znanje i čast stajali ispred sujete; meru u kojoj se klubu pripada i kad je lako i kad je teško.

FOTO – FK VOJVODINA/NENAD MIHAJLOVIĆ