Roman Ratka Dangubića „Dobošarski dnevnik“ nedavno je objavljen u izdanju Arhipelaga u proznoj ediciji Zlatno runo.
Dobošarski dnevnik je melanholična priča o detinjstvu i odrastanju u bačkom mestu Gajdobra pedesetih i početkom šezdesetih godina XX veka. Mesto je poprište istorije koja se ne smiruje, već teče pred radoznalim i nesmirenim očima dečaka.
Dok u burnim istorijskim vremenima na kraju Drugog svetskog rata odlaze Nemci, a dolaze hercegovački kolonisti, ulicama odjekuju udarci doboša i uzvici dobošara kojima se objavljuju naredbe i uputstva, zahtevi i očekivanja, obaveštenja i nalozi novih vlasti.
Donoseći autentične objave iz dobošarskog dnevnika jednog vremena, Dangubić je ispisao priču o istoriji koja se neprestano preobražava između lične perspektive dečaka koji odrasta i perspektive čoveka koji se, nakon svega doživljenog u vlastitom iskustvu i zapamćenom iz priča drugih, seća svog detinjstva.
Na taj način, u stalnom smenjivanju i prožimanju sećanja i dokumenata, istorije i svakodnevice, dečačkog otkrića sveta i zrelosti iskustva, u romanu Dobošarski dnevnik oblikuje se nesvakidašnja priča o tome kako su pedesetih i šezdesetih godina izgledale „društvene mreže“ u jednom mestu u unutrašnjosti razapetom između sveže istorije i stalno obećavane i odlagane budućnosti.
Dobošarski dnevnik tako postaje hronika jednog vremena i istorija jednog sećanja.
Pripovedač, romansijer i aforističar Ratko Dangubić (1946), pored nekoliko knjiga priča i knjiga aforizama, objavio je i devet romana, od kojih su najpoznatiji: Nemački u sto lekcija, Moving Day Ostrvo od pepela, Kafe Kengur, Švapski notes, Štuka u novinama i Portret Mao Cedunga.
lj.z.
