Državnom ceremonijom odavanja počasti i polaganja venaca danas je obeležena 108. godišnjica od Bitke na Kajmakčalanu.
Ministar odbrane Bratislav Gašić je u pratnji brigadnog generala Gorana Momčilovića i pukovnika Dragana Stanišića položio venac kod Spomen-kapele i kraj Spomen-kosturnice srpskih vojnika na Kajmakčalanu.
Državnu delegaciju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.
Ministar Gašić istakao je da je Kajmakčalan sveto mesto i simbol junaštva, žrtve i nepokolebljive borbe srpskog naroda za slobodu, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
„Ova planina, natopljena krvlju predaka, za nas predstavlja više od mesta sećanja. Ona je trajni spomenik časti i ponosa, ali i podsećanje na cenu koju smo kao narod platili za pravo da sami upravljamo svojom sudbinom. Ovde je trag srpskog junaštva ostao za večnost, jasan i čist, kao u snegu. Ovde su naši pradedovi životima platili pravo da se u času sudnjega dana postroje uz hristoljubive vitezove Svetog kneza Lazara“, istakao je Gašić.
On je podsetio je na naredbu Vrhovne komande Srpske vojske za proboj Solunskog fronta: „Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati, bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebljivom voljom i nadom u Boga, junaci, napred u otadžbinu!“.
FOTO TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE/ MARIJANA JANKOVIÆ/
Gašić je ukazao da je bitka na Kajmakčalanu jedna od najvećih i najkrvavijih bitaka velike vojne operacije, koja je odredila konačan tok Prvog svetskog rata i podsetio da je gotovo 5.000 srpskih vojnika položilo 1916. godine život u toj bici, ne dočekavši da sa vrha Svetog Ilije ili Kapije slobode, kako su ga nazivali, ponovo ugledaju srpsku zemlju.
„Istorijski podaci kažu da je u borbama još 2.000 njih nestalo, a da je čak 30.000 izbačeno iz stroja. Možemo li mi, njihovi potomci, više od veka kasnije, mišlju da obuhvatimo veličinu te žrtve? Da li smo u stanju da zamislimo ove padine i vrhove prekrivene telima boraca palih u jurišu na kuršum i bajonet? Jesmo li svesni da je, možda, baš na kamenu koji upravo gazimo prolivena junačka srpska krv“, rekao je ministar odbrane.
Gašić je istakao da je svaka žrtva, svaki život koji je položen na oltar slobode ugrađen u temelje naše države i da je Kajmakčalan simbol nepokorivog duha koji ni najveće sile i najžešći neprijatelji nisu mogli da slome.
FOTO TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE/ MARIJANA JANKOVIÆ/
„Kajmakčalan je zavet da se nikada ne poklekne pred zavojevačem koliko god moćan bio, da se nikada ne odustane od prava da budemo svoji na svome. Neka ovo mesto ostane večno u našim srcima i sećanju. Neka nas uvek podseća na ono najvrednije što imamo našu slobodu i čast. I neka nas obavezuje da, uprkos svim izazovima, ostanemo verni otadžbini, svom narodu i idealima koji su ovde odbranjeni. Ponesite sa sobom danas po jedan mali kamen i položite ga negde na tlo naše svete Srbije. Možda ćemo tako u Srbiju doneti i poneku kap krvi junaka koji su krv prolivali snevajući svoju rodnu grudu“, rekao je ministar Gašić.
Ministar Starović rekao je da veruje da bi svaki pripadnik našeg roda trebalo bar jednom u životu da poseti ovo sveto mesto, udahne vazduh, oseti vetar koji stalno duva i kamenito tlo pod svojim đonovima.
„Tek tako i tada će potpuno razumeti naše div junake, njihovu hrabrost i odlučnost njih koji su tih poslednjih dana septembra 1916. godine svakoga dana nadirali ka ovim neosvojivim položajima ‘Borisovog grada’, kako ga je neprijatelj nazivao. Položajima koji su više puta menjali posed da bi naši junaci konačno odbacili mrskog neprijatelja i stupili na tlo Kraljevine Srbije“, naglasio je Starović.
Bitka za Kajmakčalan bila je prva velika pobeda srpske vojske posle reorganizacije na Krfu i Bizerti.
