Nemačka ulaže u budućnost: Do 2030. čak 10% BDP-a iz veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija više nije samo budućnost – ona je sadašnjost koja menja svet brže nego što mnogi mogu da isprate. Dok se ceo svet utrkuje u razvoju AI tehnologija, Nemačka planira ambiciozan iskorak: prema nacrtu nove strategije, do 2030. godine čak 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove zemlje trebalo bi da bude zasnovano na veštačkoj inteligenciji.

Ukoliko se ove najave pretoče u stvarnost, Nemačka bi mogla postati lider u primeni i razvoju AI tehnologija na nivou Evrope – i ozbiljan konkurent SAD-u i Kini.

Šta tačno planira Nemačka?

Prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid, cilj nove strategije je da veštačka inteligencija postane ključni alat u najvažnijim oblastima istraživanja i industrije. Nemačka vlada ovu strategiju planira da usvoji do kraja jula 2025. godine, a njen sadržaj se već tumači kao digitalna ofanziva najjače evropske ekonomije.

Citiramo deo iz nacrta:

„Ofanzivom u oblasti veštačke inteligencije želimo da do 2030. generišemo 10% BDP-a i pretvorimo AI u ključni alat u centralnim oblastima istraživanja.“

Zašto baš sada?

Nemačka je, poput ostatka Evrope, svesna da u tehnološkoj trci zaostaje za velikim silama poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Ove dve zemlje su već deceniju unazad strateški investirale u AI, kvantno računarstvo i velike podatke, a Nemačka sada planira da smanji taj tehnološki jaz.

Već postoji značajna podrška na nivou Evropske unije – Evropska komisija je izdvojila čak 20 milijardi evra za finansiranje „gigafabrika“ veštačke inteligencije, a Nemačka se pozicionira kao lider tih projekata unutar EU.

AI + kvantno računarstvo = tehnološki bum

Nova nemačka strategija ne zaustavlja se samo na veštačkoj inteligenciji. Ona takođe uključuje ambiciozne ciljeve u oblasti kvantnog računarstva, oblasti koja se smatra ključnom za sledeću generaciju digitalnih rešenja – od medicine, preko farmacije i energetike, do sajber bezbednosti.

Planirano je i formiranje velikih centara za obradu podataka, u saradnji sa privatnim sektorom, stručnjacima i saveznim pokrajinama, a sve do kraja 2025. godine. To bi trebalo da omogući stabilnu i skalabilnu infrastrukturu za primenu AI rešenja u realnom vremenu.

Foto: BOT AI radnik – Pexels

Šta ovo znači za građane i biznise?

Iako se sve ovo može činiti kao priča koja se tiče samo naučnika, IT sektora i političkih lidera – istina je drugačija. Ova strategija direktno će uticati na svakodnevni život, posao i način na koji se koristi tehnologija.

• Za preduzetnike i kompanije: AI će postati ključan alat u analizama tržišta, automatizaciji poslovanja i unapređenju korisničkog iskustva.

• Za obrazovni sektor: očekuje se veća dostupnost AI alata i učenja kroz primenu.

• Za građane: od pametnijeg urbanog planiranja do preciznije medicinske dijagnostike, AI će doneti konkretne promene.

Evropa se budi – i želi svoje mesto u AI revoluciji

U svetu koji se ubrzano digitalizuje, Nemačka prepoznaje veštačku inteligenciju kao temelj za budući ekonomski rast. Ova strategija je jasna poruka da se Evropa neće samo pasivno prilagođavati tehnološkim promenama koje dolaze iz Silicijumske doline ili Šangaja – već planira da sama oblikuje digitalnu budućnost.

Ukoliko Nemačka ostvari svoj plan, to neće biti samo nacionalni uspeh, već i značajan podsticaj za celu Evropsku uniju. AI više nije luksuz, već osnovni resurs – baš kao električna energija nekada. I ova trka tek počinje.

- Advertisement -