Nemačka menja politiku – imaće uticaj na Zapadni Balkan
S novom nemačkom vladom, koja ovih dana počinje s radom, Francuska je u evropskim institucijama dobila važnog saveznika za promene evropske spoljne politike.
Pretpostavlja se da će taj novi politički put imati veliki uticaj i na Zapadni Balkan.
Naime, Francuska je i s Angelom Merkel, odlazećom kancelarkom, pokušala da nađe način da se spoljna politika EU pojednostavi, odnosno da je ubuduće za spoljnopolitičke odluke u Savetu EU potrebna prosta većina, a ne konsenzus, kao što je sada slučaj, ali Merkelova nije prihvatala tu ideju. Nova vlada, koju će predvoditi socijaldemokrata Olaf Šolc, mnogo je bliže francuskoj poziciji. Kako piše Politiko, već ovih dana bi mogao da se pojavi predlog, koji bi pojednostavio neke spoljnopolitičke odluke, poput donošenja sankcija. Prema važećim pravilima, za odluku o sankcijama potreban je konsenzus, dok će, ako prođe novi predlog, za to biti dovoljna prosta većina.
U narednim mesecima mogu se očekivati i predlozi o uvođenju odlučivanja prostom većinom i u ostalim oblastima spoljne politike, što je Francuska, uz još nekoliko uticajnih zemalja EU, i do sada zagovarala, ali sada i uz pomoć Nemačke, najuticajnije zemlje EU, to postaje značajno izvesnije.
Prema pisanju Politika, prvenstvena namera ovog novog predloga je da ojača uticaj EU u globalnim odnosima, kako bi se lakše pozicionirala u odnosu na ostale globalne sile, poput Kine, SAD i Rusije. S obzirom da nijedna zemlja EU sama ne bi mogla da blokira nijednu spoljnopolitičku odluku, to bi značilo jači uticaj Brisela i brže donošenje odluka. Iako se ne odnosi direktno na Zapadni Balkan, očigledno je da bi jedno od područja gde bi novi mehanizmi mogli da se primenjuju u praksi upravo na region Balkana.
„Jedina globalna moć EU je njena ekonomska snaga, ali Komisija ne može ovo sredstvo da koristi u spoljnoj politici zbog pravila o vetu kada su u pitanju sankcije i spoljna politika. Čak i u situacijama kada se sve zemlje EU usaglase o uvođenju sankcija protiv, recimo, Rusije, pojedine vlade EU često koriste moć veta da osiguraju ustupke u nekim drugim oblastima ili da razvodne samu odluku“, ističe Politiko.