Mere uštede energije u Zagrebu
Iako su temperature vazduha oko nule, većina javnih prostorija biće zagrejana na 21 stepen Celzijusa. Negde će biti niže, a svaki niži nivo trebalo bi da dovede do uštede energije od pet do deset odsto. Ranije će se gasiti svetla, manje će se otvarati prozori, a dogrevanje je strogo zabranjeno.
Već tokom oktobra računi za gas i struju u većini ustanova su bili dva, tri ili četiri puta veći. U kompanijama sa kojima se razgovaralo one su porasle čak šest puta. Putnici će sada toplinu na sedištima starih tramvaja ZET-a moći da osete tek kada se spoljna temperatura spusti ispod pet stepeni Celzijusa.
Reč je o merama uštede energije u Zagrebu izazvanim globalnom situacijom – ratom u Ukrajini i poskupljenjem energenata. Zagreb nije jedini koji štedi novac.
Tim putem su krenule mnoge evropske metropole i zemlje. U Parizu, Ajfelova kula gasi svetla sat ranije. Gradske vlasti spustile su temperaturu na gradskim bazenima i naložile svim nadležnima da zagreju prostorije na 19 stepeni. Uprkos tome, ove godine će za energiju potrošiti 90 miliona evra, čak 35 miliona više nego 2021.
Tuširanje u Austriji
U Austriji su počeli sa „Misijom 11” da uštede 11 odsto energije. Oni su građanima preporučili tuširanje hladnom vodom jer je, pored poznatog jačanja imuniteta, korisna i za jačanje energetskih zaliha države. Svaki minut manje pod tušem znači uštedu 20 odsto energije. Zabranili su domaćinstvima da zagrevaju bazene i u 22 časa gase sve svetleće reklame. U susednoj Nemačkoj zabranjeno je korišćenje toplovodnih bojlera na javnim mestima ako nisu potrebni iz higijenskih razloga.
I Hrvatska je početkom avgusta počela sa merama štednje. Vlada je tada sledila smernice EU i donela odredbu po kojoj bi temperatura u prostoriji trebalo da bude ograničena na 21 stepen Celzijusa. Kako se to dešavalo tokom leta, trenutna temperatura hlađenja je bila adekvatna, za koju je utvrđeno da iznosi 25 stepeni. Tu brošuru pratili su i hrvatski gradovi, među kojima je najveći potrošač Grad Zagreb.
Kancelarije gradske uprave
U Gradu su otkrili da poštuju sve smernice EU i Vlade i da su ograničili grejanje u zgradama gradske uprave na preporučenih 21 stepen Celzijusa. Takođe su poručili zaposlenima da svedu ventilaciju prostorija na minimum. Detaljna uputstva su poslali i na adrese svojih institucija.
– Procenjuje se da je za smanjenje temperature grejanja za jedan stepen ušteda oko pet do deset odsto, a pošto je temperatura u prostorijama gradske uprave smanjena za dva do tri stepena, minimalna ušteda će biti oko 15 odsto – napominju u Gradu.
Pored gasa, vode računa i o potrošnji struje. Zabranili su zagrevanje prostorija električnim grejačima i klima uređajima. Štede struju i gašenjem računara i, kažu, maksimalno su smanjili upotrebu veštačkog svetla. Isključuje se čim se prostorija isprazni i ne uključuje se ako ima dovoljno prirodnog svetla.
Kada je doneta odluka o ograničavanju temperature u javnim ustanovama, u medijima se raspravljalo o tome da li treba ograničiti grejanje u školama i vrtićima. Pitalo se – da li da štedimo na deci? Međutim, ovakvu uštedu, osim što je mnogi osuđuju, ograničava i Državni pedagoški standard, koji predviđa da temperatura u prostorijama za decu u vrtićima bude od 20 do 22 stepena. U školama se tolerišu za stepen niže temperature.
– U osnovnim i srednjim školama temperatura u učionicama, u skladu sa odredbama DPS-a, mora biti 20, u hodnicima i stepeništima 18, a u sali za fizičku i zdravstvenu kulturu od 16 do 18 stepeni Celzijusovih – naglašavaju iz gradske uprave.
Štede se i u vozilima ZET-a. Gradska PR služba upozorila je da su leti počeli da štede u autobusima i tramvajima ograničavajući temperaturu hlađenja na 25 stepeni Celzijusa. Nastavili su i kroz jesen i zimu, uz napomenu vozačima da ne uključuju grejanje dok spoljna temperatura ne padne ispod pet stepeni, a kada to učine, da je ne postavljaju na više od 20.
Jedno od najposećenijih mesta u Zagrebu je Glavni kolodvor, gde se putničke sobe greju na između 15 i 17 stepeni Celzijusa. Zbog svoje otvorenosti, neisplativo je koristiti višu temperaturu. Predvorje Centralne stanice se ne greje.
Grad Zagreb, međutim, nije sledio primer Pariza i odlučio je da smanji temperaturu na gradskim bazenima. Kao razlog izdvajaju Pravilnik o sanitarno-tehničkim i higijenskim uslovima bazena i o zdravstvenoj ispravnosti bazenske vode, koji propisuje pH vrednost bazenske vode i količinu hlora u njoj.
