Nedostatak sna povećava rizik od demencije

Popodnevno zevanje nije samo znak dosade ili umora. Ono može biti način na koji telo pokazuje ozbiljan nedostatka sna, što na duži rok može doprineti razvoju bolesti poput dijabetesa, moždanog udara ili čak raznih vrsta demencije.

Dnevni umor može ukazivati na ozbiljan zdravstveni rizik. Stručnjaci kažu da redovan, kvalitetan san od najmanje sedam do osam sati nije luksuz, već osnovna potreba.

Ukoliko ova osnovna potreba nije ostvarena, može da se povećati rizik od nekoliko bolesti:

• dijabetesa;
• depresije;
• srčanih bolesti;
• bubrežnih bolesti;
• visokog krvnog pritiska;
• gojaznosti;
• moždanog udara.

Dugoročno, može da poveća rizik od svih vrsta demencije.

Umor nije beznačajna stvar

Stručnjaci kažu da ljudi često ignorišu znake pospanosti, iako oni mogu da ukažu na ozbiljan nedostatak sna. Ako neko zaspi tokom sastanka, to nije jednostavan nedostatak interesovanja, već znak nedovoljnog ili lošeg kvaliteta sna.

Dnevna pospanost narušava performanse, ali može ukazivati i na poremećaje spavanja ili druge zdravstvene probleme.

Istraživanja pokazuju da kod produženog nedostatka sna ne može realno da se proceni koliko smo iscrpljeni. Iako osećamo da nam dobro ide, u stvarnosti to često nije slučaj.

U slučajevima uporne pospanosti, mozak povremeno upada u takozvano mikrospavanje. To su nevoljni periodi koji traju nekoliko sekundi, kada se mozak nakratko „isključi“. Većina ljudi čak ni ne primećuje da se ovo dogodilo. Međutim, ovo može biti izuzetno opasno, posebno tokom vožnje ili obavljanja bilo koje druge aktivnosti koja zahteva pažnju.

Šta bi još moglo biti iza umora?

Poremećaj spavanja može izazvati dnevni umor. Previše kofeina, konzumiranje alkohola pre spavanja, nedostatak vežbanja ili loša higijena spavanja kao što su svetla, previše topla ili bučna spavaća soba, mogu da dovedu do hroničnog umora.

Mnogi ljudi pogrešno veruju da im malo alkohola pomaže da zaspu, a u stvari, na taj način se pogoršava kvalitet sna. Hronični bol ili određeni lekovi takođe mogu uticati na to, pa je vredno konsultovati se sa specijalistom za spavanje.

Pospanost tokom dana povećava rizik od demencije kod žena

Prema studiji objavljenoj 19. marta 2025. u medicinskom časopisu „Neurology“, Američke akademije za neurologiju, povećana dnevna pospanost kod starijih žena može da ukaže na povećan rizik od demencije.

Žene u 80-im godinama koje postaju sve pospanije tokom dana tokom perioda od 5 godina mogu da se suoče sa dvaput većim rizikom od razvoja demencije.

Međutim, studija ne potvrđuje da pospanost tokom dana uzrokuje demenciju, samo ukazuje na postojanje veze između te dve pojave.

Nova studija je pokazala da žene u 80-im godinama koje imaju povećanu pospanost tokom 5 godina imaju dvostruko veći rizik od razvoja demencije.

Iako studija ne dokazuje da ona izaziva demenciju, ona naglašava snažnu vezu između promena spavanja i kognitivnog pada.

„San je neophodan za kognitivno zdravlje, jer omogućava mozgu da se odmori i podmladi, što poboljšava našu sposobnost da jasno razmišljamo i pamtimo informacije“, rekao je autor studije dr Jue Leng sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku.

„Međutim, malo se zna o tome kako su promene u snu i kogniciji povezane tokom vremena i kako se ove promene odnose na rizik od demencije u kasnijim decenijama života. Naša studija je otkrila da problemi sa spavanjem mogu biti isprepleteni sa kognitivnim starenjem i mogu poslužiti kao rani marker ili faktor rizika za demenciju kod žena u 80-im godinama.“

Alchajmerova bolest najčešći uzrok demencije

Alchajmerova bolest (AB) jeste najčešći uzrok demencije. Ona je uzročnik više od 60 odsto svih dijagnostikovanih demencija, a demencija je, kako je za „Blic zdravlje“ objasnio doktor Miodrag Manigoda, lekar specijalista neurologije, grupa neuroloških poremećaja, koja se karakteriše hroničnim, uglavnom sporo progresivnim propadanjem kognitivnih funkcija mozga, pri čemu propadanje ovih funkcija dovodi do nemogućnosti osobe da samostalno funkcioniše u aktivnostima dnevnog života.

U kognitivne funkcije se ubrajaju:

• pamćenje;
• govor;
• pažnja;
• orijentacija;
• mogućnost planiranja složenih radnji;
• apstraktno mišljenje.

Doktor Miodrag Manigoda podseća da broj obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije stalno raste, ali i da bi broj osoba sa demencijom mogao da se smanji za 50 odsto ako bi se eliminisalo 14 faktora rizika.

14 faktora rizika za nastanak demencije:

• manjak obrazovanja;
• gubitak sluha;
• povišen krvni pritisak;
• pušenje;
• gojaznost;
• depresija;
• fizička neaktivnost;
• šećerna bolest;
• preterano korišćenje alkoholnih pića;
• povrede mozga;
• zagađenje vazduha;
• socijalna izolacija;
• nelečeni pad vida;
• visok nivo LDL holesterola.