Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 %, saopštila je NBS.
Kako se navodi u saopštenju, inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu su jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo što zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova.
Istovremeno sa povećanjem ključne kamatne stope povećana je i kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5 % i na kreditne olakšice na 2,5 %.
NBS je u do sada preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti od oktobra prošle godine za 84 bazna poena (0,84 %), dok se nije gotovo izjednačila sa referentnom kamatnom stopom.
„Dodatno, merama Narodne banke Srbije, smanjena je dinarska likvidnost bankarskog sektora na kontrolisan i ograničen način. Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou“, ocenjuje se u saopštenju NBS.
NBS kao uzrok rasta cena navodi više cene energenata i primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou.
„Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše. Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu“, navode u centralnoj banci.
Još jedan razlog za brigu je to što povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope.
„Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije“, upozorava NBS.
Ipak, oni ocenjuju da zatezanje monetarne politike neće uticati na privrednu aktivnost.
„Fiksne investicije i privatna potrošnja nastavljaju da vode privredni rast i od početka ove godine, čemu doprinose obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja u prethodnom periodu i preduzete mere ekonomske pomoći, povećani kapitalni izdaci države i rast zaposlenosti i zarada. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori, građevinarstvo i eksploatacija rude metala, dok se na nižu aktivnost u ukupnoj industriji i dalje u najvećoj meri odražava manja proizvodnja uglja i električne energije. Proizvodnja u prerađivačkoj industriji beleži blagi rast, iako je i dalje prisutan efekat zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i manje eksterne tražnje u uslovima zaoštravanja geopolitičkih tenzija i više globalne inflacije. Zbog nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja krize u Ukrajini, a pre svega zone evra koja je naš najvažniji trgovinski partner, izraženiji su i rizici naniže po naš privredni rast u ovoj godini, uz ocenu da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize“, kažu u NBS.
Međugodišnja inflacija u februaru iznosila je 8,8 %, dok je bazna inflacija (kada se isključe efekti cena hrane i energije) iznosila 4,4 %.
Prema projekciji NBS inflacija bi u nastavku godine trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije približi centralnoj vrednosti cilja tri plus minus 1,5 %.
„Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju da postoji mogućnost da inflacija bude na višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalje ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine. Tome će ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa koju će Narodna banka Srbije obezbeđivati i u narednom periodu, kao i preduzete monetarne i fiskalne mere. U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih“, zaključuje NBS.
I. S.
