Tromesečno obavezno služenje vojnog roka, koje je kao poslednju inicijativu najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kompromis je između potreba vojske, njene finansijske računice i savremenih navika mladih ljudi i njihove motivacije za oblačenje uniforme.
Period od 90 dana minimalan je za efikasnu obuku i obavljanje vojničkih dužnosti.
Konačna odluka o trajanju i svim detaljima budućeg vojnog roka još nije doneta, a završni potez napraviće nova vlada i saziv Narodne skupštine, posle šire javne rasprave. Prvi vojnici posle “odmrzavanja” obaveze pod opasač bi mogli najranije sledeće godine.
Predlog da se reaktivira obaveza služenja vojske stigao je posle višegodišnjih analiza Ministarstva odbrane i Generalštaba. Stručnjaci Vojske Srbije od najvišeg državnog rukovodstva dobili su zadatak da saberu i oduzmu sve faktore koji se tiču vraćanja obaveze služenja vojnog roka i državi predlože optimalno.
Prema saznanjima, vrh vojske sastavio je više modela, koji se razlikuju ne samo po trajanju nego i po potrebnim resursima, finansijama, organizacionim promenama u sistemu odbrane. Posle više studija procenjeno je da je tromesečni boravak u kasarni po meri države, ali i mladih momaka koji će uskoro u uniformu. Sistem odbrane, njihovim “uvojničavanjem” bio bi kadrovski ojačan, dok bi mladići za vreme dok su u uniformi stekli neophodna znanja i veštine neophodne za rezervni sastav i eventualnu odbranu države.
– Okruženi smo NATO državama, iako je naša želja da Srbija bude jedina nenatovska zemlja u regionu. Moj predlog će biti da vojni rok traje 90 dana. Svaki mladi čovek toliko vremena će moći da izdvoji bez većih problema, a služenjem vojske dobiće neophodnu dozu odgovornosti i patriotizma. Odmrzavanje služenja vojske imalo bi i druge, posredne koristi. Pune kasarne znači i ekonomsko jačanje gradova u kojima se nalaze. Južnije od Čačka imamo vrlo malo vojnika, a njihov veći broj u siromašnim sredinama bio bi izuzetno potsticajan po lokalnu privredu – dao je skicu buduće obaveze prema državi predsednik Vučić.
Formulisanje inicijative na najvišem mestu u državi, posle višegodišnjeg vaganja, najavljuje finalizaciju procesa odmrzavanja vojne obaveze u Srbiji. Skupštinskom odlukom 2011. mladići su oslobođeni odlaska u kasarne i svih drugih obaveza koje se tiču vojne obuke, služenja u rezervnom sastavu i slično. Jedini segment koji je pošteđen suspenzije tada je bilo evidentiranje punoletnih mladića u nekadašnjim vojnim odsecima, što važi i danas.
Na osnovu ove evidencije, ukoliko država da zeleno svetlo za povratak obaveze, obavljaće se upućivanje regruta. Ona će se odnositi na mladiće, starosti između 18 i 26 godina, pri čemu će profesionalni sastav ostati nepromenjen i ubuduće će činiti okosnicu oružanih snaga. Kako god u finalnom obliku bio definisan, jasno je da novi vojni rok neće imati mnogo veze sa konceptom JNA, koji još uvek nije iščezao iz sećanja većine građana Srbije.
– Vreme se promenilo, kao i navike i shvatanja mladih ljudi, i toga smo svesni – kažu u Vojsci Srbije.
– Novi model služenja uvažiće niz okolnosti, koje ranije nisu bile prioritet. Visoko među njima je školska sprema, od koje će zavisiti upućivanje u rod vojske i raspored u jedinicama. Takođe, novi model vojnog roka odvijaće se po novim, znatno strožim standardima. Prema njima, u jednoj prostoriji za odmor može da spava najviše 10 osoba. U istoriju odlaze kreveti na sprat, kao i režim kupanja – jednom, odnosno dvaput nedeljno.
Svakako nije cilj da se vojnici “smaraju” i metlaju kasarne, nego da steknu potrebna znanja i sposobnosti.
Zasad je izvesno da će biti zadržan i institut prigovora savesti, po kojem je svaki regrut slobodan da odbije nošenje oružja, ali to neće poništiti i prirodu obaveze. Reč je o složenom pravnom standardu, koji se smatra civilizacijskom tekovinom. Prema ranijim nacrtima, svako ko se pozove na njega biće pošteđen baratanja oružjem, ali ne i uniforme i drugih “nenaoružanih” vojničkih dužnosti. Razmatra se i da vojni rok po prigovoru savesti traje dvostruko duže. Civilno služenje vojske – u državnim ustanovama – najverovatnije neće biti moguće.
Vojni vrh do formulisanja konačnog predloga imaće puno posla. Kako objašnjavaju vojni stručnjaci za ljudske resurse, potrebno je oživeti garnizone i kasarne koje su u međuvremenu prodate ili su napuštene. Neophodno je jačanje logistike – ishrane, oblačenja, obuvanja budućih vojnika. Takođe, vojska ima veliku glavobolju sa kadrom sposobnim za rad sa mladim vojnicima i sprovođenje njihove obuke, jer su postojeći centri za obuku napravljeni po meri profesionalne armije. Nužno je ojačati i pojedine segmente vojnog zdravstva, koji će na sebe preuzeti proces selekcije, medicinskih pregleda i lečenja desetina hiljada vojnika.
Posebno pitanje su finansije, budući da pojedine radne verzije novog koncepta podrazumevaju i pojačanu “vojničku platu”, kao vid motivacije mladih za oblačenje uniforme. Novac je ključni faktor i u gotovo svim ostalim elementima ovako krupnog državnog zaokreta. Odmrzavanje vojne obaveze, prema računici Ministarstva odbrane, godišnje će koštati oko osam milijardi dinara, a ovaj novac “pokriće” troškove obuke, ishrane, oblačenja, transporta…
JAČANJE REZERVNOG SASTAVA
Najveća korist pokazala bi se u – rezervnom sastavu. Procenjuje se da je od 2011. Srbija izgubila oko 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji. Najviše rezervista iz stroja ispalo je po prirodnom pragu – zbog prekoračenja starosne granice, a njih je gotovo 400.000. Takođe, nekada impresivan broj od 20.000 mladića, koliko ih je godišnje oblačilo uniformu, tokom prethodne decenije “istopio” se na tek nešto više od hiljadu dobrovoljaca godišnje.
SVETSKA PRAKSA
Od 40 evropskih zemalja, tradicionalni vojni rok postoji u 14 – Rusiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Estoniji, Belorusiji, Ukrajini, Grčkoj, Turskoj i Kipru. Svaka država ima specifičan sistem, koji najbolje odgovara njenoj bezbednosnoj situaciji, tradiciji i standardu. Vojni rok u inostranstvu traje najčešće od šest do dvanaest meseci. Poslednjih godina raste svest o značaju vojnog roka, pa o njegovom uvođenju razmišljaju čak i zemlje čiji poslednji ratovi pripadaju dalekoj istoriji.
BEZ GUBLJENJA VREMENA
Država traži i način da regrutima obezbedi niz pogodnosti koje će pratiti boravak u kasarni. Razmišlja se o prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi, kao i o novčanoj nadoknadi. Planira se i da svaki regrut tokom nošenja uniforme dobije priliku za polaganje vozačkog ispita, informatičke kurseve i zanatske i druge obuke. Sve ovo je zamišljeno kako bi bio izbegnut psihološki efekat gubljenja vremena, koji kod mladih često izaziva obaveza služenja vojnog roka.
