Minimalac sledeće godine 551 evro – država odlučila za poslodavce i sindikate
Ivana S.
Objavljeno 09/09/2025
Minimalna zarada od 1. januara biće povećana za 10,1 odsto i iznosiće 371 dinar po radnom satu
Ovo znači da će prosečna minimalna zarada naredne godine iznositi 64.554 dinara ili oko 551 evra.
Danas je održana poslednja sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj nije postignut dogovor između sindikata, poslodavaca i države. Epilog je da će u četvrtak na sednici Vlade biti usvojen predlog ministarstava finansija i rada da se minimalna zarada poveća za 10,1 odsto i bude onolika koliko je još pre dva, tri meseca najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sindikati su i na poslednjem sastanku ostali pri zahtevu da minimalna zarada sledeće godine bude povećana na 402 dinara po satu, što je oko 70.000 din u mesecu sa prosečnim brojem radnih sati.
Na kraju, kako i zakon propisuje, ukoliko se poslodavci i sindikati ne slože do 15. septembra, konačnu odluku donosi država. To je i bila praksa do prošle godine kada su došli do konsenzusa, ali već ove godine stvari su se vratile na staro.
Kao i prethodnih godina država će poslodavcima izaći u susret i dobar deo, ako ne i ceo fiskalni teret povećanja minimalca preuzeti na sebe. To znači da će povećati neoporezivi deo zarade na 34.221 dinara ili za 20,4 odsto koliko iznosi kumulativno povećanje minimalca u oktobru i januaru naredne godine.
Međutim, nakon ove odluke deluje da ni sindikati ni poslodavci nisu zadovoljni.
Poslodavci ukazuju na nekoliko spornih posledica ovakvog povećaja minimalne zarade. Kako objašnjava Nebojša Atanacković počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, na Socioekonomskom savetu je pokrenuto pitanje kompresije zarada.
Ako povećate minimalnu zaradu ovoliko, a nema više novca u opticaju, doći će do smanjenja razlika u platama. Država barata podatkom da 90.000 ljudi prima minimalnu zaradu koja je sada oko 54.000 dinara. Ali i oni koji primaju 56.000-57.000 faktički primaju minimalac, a nema ih u statistici. Sigurno 300-400.000 ljudi nalazi se u opsegu plata od 54.000 do 65.000 dinara koliki će biti minimalac sledeće godine. I oni koji su ranije primali više od minimalca i sada će teško pristati da rade za minimalac, ocenjuje Atanacković.
On je istakao da je većina poslodavaca za povećanje minimalne zarade i to je ona većina koja ne isplaćuje minimalce i koje ne pogađa ovo povećanje. Ali, podseća on, treba imati na umu i onih 30 odsto poslodavaca koji su protiv i koje će rast minimalca pogoditi.
Atanacković je ukazao i na trik kojim će država dodatno napuniti budžet, delom i na teret poslodavaca. Naime, vanredno povećanje minimalca od oktobra ne prati smanjenje opterećenja na platu koje stupa na snagu tek od januara.
Osim toga, Atanacković ukazuje na okolnost da će oktobarski minimalac biti uvećan, ali da u zakonu o minimalnoj zaradi stoji iznos koji se isplaćuje u oktobru što je zapravo septembarska plata.
Na kraju, Atanacković kaže i da su dobili obećanje Ministarstva finansija da će se raditi na reformi poreza na zarade kako bi se uvele različite poreske stope po ugledu na zemlje EU. Tako recimo minimalna zarada ne bi uopšte bila oporezovana ili dok bi samac plaćao pun porez na platu, neko ko bi izdržavao decu imao bi odbitke itd.
Ministarka rada Milica Đurđević Stamenkovski je na konferenciji za medije nakon sednice izjavila da su sindikati nastupili politički, a ne u korist interesa radnika.
Paradoksalno je da sindikati koji zastupaju radnike ne daju podršku povećanju minimalne cene rada. I postavlja se pitanje da li bi njihova odluka danas bila takva da ne postoje mehanizmi vlade Republike Srbije da mi to sami mimo njihove volje uradimo. Ali, kao što rekoh, mi se nismo rukovodili političkim, partijskim, dnevno-političkim okolnostima, već interesima radnika, poručila je ona.
Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost reagovala je ovu, pre njenim rečima „nekorektnu“ izjavu ministarke.
Andrić podseća da poskupljuje struja, poskupljuju i komunalije, da su cene osnovnih životnih namirnica već visoke i da minimalna zarada ne obezbeđuje dostojanstven život.
Prema anketama, više od 75 odsto minimalne zarade odlazi na osnovne životne namirnice. Naš cilj je da minimalna zarada bude na najmanje 60 odsto prosečne plate, kao što je u evropskim zemljama. Mi nismo srećni zbog toga što je minimalna potrošačka korpa reper za minimalnu zaradu. Trebalo bi da se određuje prema prosečnoj potrošačkoj korpi i tražićemo da se to promeni u zakonu, ističe Andrić.
Ona se slaže da će doći do kompresije zarada, posebno u javnom sektoru.
Doći će do približavanja plata visoke i srednje stručne spreme u javnom sektoru, pre svega, što destimuliše one sa visokom spremom. Ali to treba rešavati u budžetu za plate. Ne može to da se reši sa nekoliko sastanaka oko minimalne zarade, treba da bude više dijaloga, poručuje Andrić.
