Milojko Arsić: „Javni dug u 2021. godini povećan za 3 milijarde evra“
Ivana S.
Objavljeno 24/12/2021
Javni dug u 2021. godini je u apsolutnom iznosu povećan za 3 milijarde evra ili 10 %, a u prethodne dve godine 5,7 milijardi evra, ocenio je Milojko Arsić, na predstavljanju Kvartalnog monitora.
U relativnom iznosu u odnosu na BDP rast je minimalan ili ga čak ni nema. To je, prema njegovim rečima, posledica rasta BDP-a ali i uticaja deviznog kursa i inflacije.
„Javni dug je najvećim delom u devizama i obračunava se po fiksnom kursu, pa je i dug manji nego da je pušteno da dinar depresira. S druge strane, taj javni dug delimo sa BDP-om na čiji rast utiče i inflacija, tako da je kretanje javnog duga pod velikim uticajem kursa. Sledeće godine zaduživanje države biće najmanje 1,5 milijarde evra, sve to pod pretpostavkom da se privreda i javne finansije kreću kako je predviđeno“, ocenio je Arsić.
U trećem tromesečju zabeležen je visok priliv stranog kapitala. Po osnovu SDI u zemlju je ušlo 1,1 milijarda evra, po osnovu portfolio investicija, a u stvari zaduživanja države 1,3 milijarde evra i specijalna prava vučenja MMF-a iznela su 800 miliona evra.
Strane direktne investicije prema BDP-a u trećem kvartalu dostigle su čak 8,2 % BDP-a, a ukupno u prvih devet meseci njihov udeo je 7,1 % u BDP-u.
Arsić ističe da ima više razloga zašto smo tako uspešni u privlačenju SDI.
„Na to je svakako uticala makroekonomska stabilnost i stabilan kurs, jer iako možda nije dobar za ekonomiju investitori vole stabilan kurs. Zatim mi i dalje imamo niske troškove. Troškovi rada su i dalje niži nego u Centralnoj Evropi, kao i u Rumuniji i Bugarskoj. Imamo veće plate nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana, ali Srbija je ispred njih po drugim parametrima, i historijski je veća i jača ekonomija. Na strane investicije uticala je i gradnja infrastrukture, subvencije, kao i prihvatanje SDI iz svih delova sveta. To je dobro, samo da svi poštuju zakone Srbije. Osim toga strani investitori imaju poseban privilegovan položaj i nisu izloženi pritiscima i birokratiji kojima su izloženi domaći investitori. Povoljno utiču niske kamatne stope i povoljan geografski položaj Srbije. Kako rastu troškovi rada na Dalekom Istoku, jer plate u Kini su dosta veće nego kod nas, a poskupeo je i transport, postajemo povoljniji za proizvođače. To će privlačiti mnoge evropske investitore koji neće više za evropsko tržište da proizvode u Kini“.
