MAT: Proizvodnja Grande pande pogurala industriju, raste i inflacija

Ovo je za oko dva procentna poena lošiji rezultat nego u istom periodu prošle godine.

Prema ranijim ocenama Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji BDP je u prvom tromesečju povećan za dva, a u drugom kvartalu za 2,1 odsto.

Ključni izvor ekonomskog rasta prethodnih sedam meseci je industrija. Ona je imala doprinos od 0,5 procentnanih poena (isto kao prošle godine). S druge strane, građevinarstvo je imalo isto toliki negativan doprinos, dok je prošle godine u ovom periodu sa 0,4 procentna poena doprinosio rastu.

Istovremeno, bruto dodata vrednost u trgovini i saobraćaju i IT, rasla je skromno, za 0,05 procentnih poena i 0,09 p.p.

Industrijska proizvodnja u julu je za 5,5 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, a u dva tri sektora je zabeležen rast.

Prerađivačka industrija je ostvarila međugodišnji rast od 3,2 odsto (2,57 procentnih poena je doprinos ukupnom industrijskom rastu). Rudarstvo je poraslo za 12,9 odsto (1,1 p.p), a elektroprivreda 14,3 odsto (1,87 p.p).

Za prvih sedam meseci međugodišnji industrijski rast iznosio je tri odsto. U tom periodu jedino proizvodnja električne energije je manja nego lane za 1,8 odsto.

Najveći pozitivan doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci potekao je od prerađivačkog sektora (2,8 p.p). Sledi rudarstvo sa doprinosom od oko 0,46 procentnih poena, dok je sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija predstavlja odbitnu stavku sa približno -0,3 procentna poena, navodi se u MAT-u.

Rudarastvo je u junu i julu povuklo rast i to pre svega eksploatacija uglja, ali i kopanje metala.

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, što u najvećoj meri čini proizvodnja struje, je beležilo pad proizvodnje od decembra 2023. godine, da bi se sredinom prošle godine stabilizovalo, a tokom juna i jula prevazišlo prosečnu proizvodnju iz 2024. godine. Ovaj rast dolazi pre svega iz proizvodnje struje iz uglja i iz solarnih elektrana. S druge strane, zbog suše beleži se pad proizvodnje u hidroelektranama.

U okviru prerađivačke industrije upada u oči rast proizvodnje motornih vozila, kao posledica pokretanja proizvodnje Grande pande u Stelantisovom pogonu u Kragujevcu. U julu je međugodišnji rast proizvodnje ove oblasti 42,5 odsto, a u prvih sedam meseci 23 odsto.

Kako se navodi u MAT-u, približno dve trećine prirasta proizvodnje prerađivačkog sektora poteklo je od proizvodnje motornih vozila i prikolica.

Pored automobila, značajan doprinos industrijskom rastu dala je i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.

Najznačajnija oblast u prerađivačkoj industriji, prehrambena industrija, prekinula je tromesečni pad, ali ni rast u julu nije uspeo da nadoknadi ukupni pad koji je u za sedam meseci iznosio 0,7 odsto.

Prehrambena industrija je apsolutni gigant u srpskoj privredi i jedan od najvažnijih stubova celokupne industrijske proizvodnje. Ona čini skoro petinu (tačno 19,8%) celokupne prerađivačke industrije. Njeno stanje direktno određuje stanje cele industrije. U tom smislu očekujemo da će se pozitivno kretanje Prehrambene industrije može održati i u avgustu, posle čega će, zbog visokih baznih vrednosti iz 2024., verovatno uslediti usporavanje, ocenjuju autori MAT-a.

S druge strane, negativno na industriju već tri meseca utiče dvocifreno smanjenje proizvodnje drivata nafte, odnosno NIS. U MAT-u situaciju oko NIS-a ocenjuju kao najveći rizik za industriju.

Inflacija je junu značajno povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, u julu je inflacija smanjena na mesečnom, ali istovremeno dodatno povećana na međugodišnjem nivou. U junu je međugodišnja inflacija iznosila 4,6 odsto, a u julu 4,9 odsto.

U okviru bazne inflacije, koja ne uključuje cene hrane, duvana i energije, najveći doprinos inflaciji dalo je poskupljenje turističkih aranžamana za 29,2 odsto, dok je overa prepisa kod notara poskupela za čak 80 odsto. Takođe su poskupeli i lekovi i oprema za stan.

U okviru nebazne inflacije najveći doprinos ukupnom povećanju cena u julu dalo je poksupljenje voća od 5,9 odsto, a pre svega jabuka i šljiva. Doprinos inflaciji dalo je i poskupljenje dizela za 3,6 odsto, svinjetina za 3,4 odsto i junetine za pet odsto.

Bazna inflacija je u julu iznosila 4,7 odsto.

Srbija je u junu i julu 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju od samo dve članice EU.

- Advertisement -