Kruševačka promocija knjige „Jugosloven K.“: Saborci u epicentru Rizingerovog dela

Mogla bi se, ova zimska putešestvija grupe rokenrol saboraca po Srbiji, nazvati i „U potrazi za Jugoslavijom“ i ne bi tu bilo nekog odstupanja od izvorišta – jer zaista, šta bi po ovim ledenim vremenima Jugosloven K. tražio, makar rečima ako ne svoju izgubljenu domovinu…

Krenuli su, krajem novembra prošle godine, iz Glavnog štaba ove fantazmagorične avanture (beogradskog Multimedia Music Storea), a na putu do novosadskog Bulevar Books-a (25. februar) protekle sedmice stigli i do Male sale Kruševačkog pozorišta, u toj čudnoj potrazi za uzrocima nestanka balkanske mentalne Atlantide.

„Jugosloven K.“ je knjiga rok intervjua i autobiografskih zapisa kruševačkog novinara i književnika Ivana St. Rizingera koja čitaoca, kroz intimna autorova preispitivanja (ali i njegovih značajnih sagovornika), pokušava da otkrije koji su to „tragovi pored puta“ mogli da mu otvore oči i da pravovremeno shvati šta se sprema toj voljenoj pa potpuno prezrenoj zemlji, u kojoj je rođena i odrasla i danas većinska populacija „od Vardara pa do Triglava“.

Bila je te večeri, nekadano, prilično dobro ispunjena Mala sala tog lokalnog hrama vrhunske umetnosti, uglavnom publikom koja je ipak poželela da čuje i priče ljudi „sa druge strane medalje“, onih koji bi da kažu koju reč i u odbranu tog danas bestelesnog komada teritorije koja se nekada nazivala Jugoslavijom, i koje se već 35 godina, uz najbestijalnije priče i kvalifikacije odriču sva deca.

Počelo je kao zvuk, kao provokacija Dugmetovom obradom negdašnje himne „Hej, Sloveni“, da bi uvodna reč pripala znamenitom rokenrol poslaniku, vlasniku portala Neki Rok Goranu Šobiću Siranu koji se besprekorno tihom auditorijumu obratio rečima:

Hvala vam što ste došli u ovolikom broju da se, u ovom plemenitom zdanju, okupimo sa jednom lepom pričom o rokenrolu, o ljubavi, nostalgiji, o jednoj zemlji u koju smo se, ovom pesmom („Hej, Sloveni“ Bijelo Dugme-prim.aut.) sigurno vratili u ono vreme s kraja ’80-ih… Sa mnom su gosti koji će se potruditi da, kroz neke lepe i zanimljive priče predstavimo lik i delo Ivana Rizingera, vašeg sugrađanina…

Kao što red nalaže, najavljen od uvodničara, svoje reči o delu „Jugosloven K.“, kao i o samom autoru, sa prisutnima je podelio najzaslužniji za njegovo izdavanje, osnivač i vlasnik Multimedia Books – Rodoljub Stojanović:

Ivan je neko ko je, od svih ljudi koje ja poznajem, ostao doledan prvobitnoj ideji na kojoj smo se nas dvojica sreli, a to je da je ostao veran samom sebi i toj nekoj veri koju i dan danas promoviše kroz svoj portal (Rockomotiva-prim.aut.) i kroz svoj život i to je pretočeno i u ovu knjigu. Kada je on mene pre jedno godinu dana pozvao i pitao da li sam voljan da napravimo reizdanje koje će biti malo modifikovano i dopunjeno ja sam bezuslovno rekao DA. Mislim da je jako važno da svi mi razumemo i to vreme i taj način života, i da ljudi koji se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju tadašnju kulturnu elitu…

Nenad Kuzmić, veliko i zvučno ime srpske, ali i regionalne rokenrol scene, urednik legendarnog Radija 202, danas verovatno najznačajnijeg medija koji se bavi promocijom starih i novih vrednosti na muzičkoj sceni ovako je opisao svoje višedecenijsko poznanstvo i vojevanje sa autorom:

Koliko se dugo znamo ne broji se više godinama već decenijama. Nisam ustao malopre dok je svirala himna, a trebalo je. Kao i većina vas ovde, kako god se ko osećao, rođeni smo u Jugoslaviji. Ja nju i dan danas smatram svojom domovinom, zemljom u kojoj sam rođen. Žao mi je što je više nema, bar zbog onih lepih stvari kojih se svi sećamo.  Ova knjiga je, u stvari, svedočanstvo o tom nekom vremenu, mada je dobar deo intervjua urađen početkom ’90-ih… Sama knjiga je svedočanstvo koje je potrebno, ne toliko nama starijima da bi se sećali svega toga i evocirali lepe uspomene, nego nada da će to moći da ostane mlađima koji će možda čitati knjige u ovom formatu i koji će možda naučiti nešto iz njih..

Profesor književnosti, lider grupe Radiofoniks, muzički kritičar, ali i poznati kruševački književnik Vladica Radojević, kao već godinama aktivni Rizingerov saradnik i mudri sabesednik u brojnim epizodama naglasak je stavio na samu suštinu ovog štiva:

Zaista mi je veliko zadovoljstvo i čast što sam dobio priliku da govorim o vremenima koja su mene kreirala i u ljudskom i u umetničkom smislu. Recimo ta 15. godina mog života je bila 1993. To bi otprilike bila gornja vremenska granica knjige, donja bi bila početak same krize. Žanrovski, dakle, to je publicistička proza koja u sebi sadrži intervjue, zatim sećanja samog autora i neke pre svega lične detalje koji su se toliko podudarali sa onim šta se dešavalo u spoljnom svetu – politički, društveno… Dakle totalni sunovrat svega onoga što je pre toga bilo – jedna građevina koja se rušila iz dana u dan vrlo vidljivo, kako građevina države, tako građevina kulture, društva… pa do samih, ličnih sudbina koje su bile određene ratom, mobilizacijama, redovima za gorivo… U ovoj knjizi Rizinger je dao esenciju zaista svega što se dešavalo u predvorju tog vremena.

Koju reč, uz iskazanu veliku zahvalnost svima koji su doprineli da ovo književno veče ostane u lepoj uspomeni onima, sa pomalo setnim izrazima na licima, koji su joj prisustvovali dodao je i sam autor, vidno ganut pažnjom koja mu je iskazana u rodnom gradu:   

piše: Zvezdan Maksimović

foto: Miljan Miletić

- Advertisement -