Kosovo kupilo od Turske bespilotne letelice – Aljbin Kurti na Erdoganovim barjaktarima

Kosovski premijer Aljbin Kurti saopštio je da su Kosovske bezbednosne snage koje naziva Vojskom Kosova, nabavile turske barjaktare.

U pitanju su bespilotne letelice TB-2, koju je ova vlada kupila od Turske, piše KoSSev.

Kurti nije saopštio i broj letelica koje su kupljene.

„Sa komandantom KBS-a, general-potpukovnikom Baškimom Jašarijem i ministrom odbrane Armendom Mehajem, čestitali smo oficirima koji su završili obuku o korišćenju dronova“, poručio je Kurti.

Da turski barjaktari stižu u KBS, najavio je prošlog meseca Aleksandar Vučić.

Iako često turskog predsednika Taipa Erdogana predstavlja kao svog prijatelja, Jovani je Jeremić na Pinku tada kazao da Srbija nije htela da kupi turske barjaktare baš zato što ih šalju KBS.

Vučić je tada naglasio da je neuporediva snaga KBS, koju Albanci „nazivaju svojom vojskom“ sa Vojskom Srbije, ali je zato kritikovao „sve one koji se prave kao da se ništa ne dešava“.

Istakao je s druge strane tada, potrebu Srbije da bude oprezna, jer Turska oprema KBS vojnom opremom i to minobacačima, haubicama od 105mm, oklopnim vozilima i barjaktarima.

Štaviše, podsetio je i na to da turski KFOR prisutan trenutno na Severu, a „zli jezici“ govore o pravljenju spone tzv. Zelene transferzale, Albanaca sa Novim Pazarom.

Iako ne veruje u teorije zavere, zna da se 1 u 1000 slučaja obistini.

Za to vreme, Kurti nastavlja da se hvali rezultatima tzv. transformacionog perioda KBS za kosovsku vojsku.

„Za dve godine vladavine povećali smo broj vojnika za preko 80%, a budžet za vojsku za preko 100%. Kosovo je sada bezbednije nego uvek i ponosno!“

Aljbin Kurti: „Za Kosovske bezbednosne snage tokom protekle godine regrutovano je 820 pripadnika“

Za Kosovske bezbednosne snage tokom protekle godine regrutovano je 820 pripadnika, te 30 kadeta, a u toku je regrutacija 612 aktivnih i 388 rezervnih pripadnika, saopštio je kosovski premijer Aljbin Kurti u januaru ove godine.

U KBS-u ima i dalje srpskih pripadnika, sa juga pre svega ali u minornom broju. Od 137 Srba u KBS pre nekoliko godina, oko 50 njih se 2018, odnosno više od 70, naredne, prema dostupnim podacima, udaljilo iz ove formacije. Među poslednjim povlačenjima, zabeleženo je ono tokom trajanja prošlogodišnjih barikada.

Predsednik Srbije je više puta pozivao Srbe sa Kosova da ne budu deo KBS.

Prema više izveštaja, na srpske pripadnike KBS vršen je pritisak da napuste ovu službu.

Proces transformacije KBS u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku, počeo je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova. Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.

Iako NATO formalno ne podržava transformaciju KBS u vojsku, reagujući negativno na ove zakone, države članice Saveza, poput SAD, postupaju drugačije.

„Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju sveobuhvatnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u višenacionalnu, profesionalnu teritorijalno odbrambenu i NATO-interoperabilnu snagu“, poručio je američki ambasador Džefri Hovenijer.

KFOR, čiji je deo sada i Turska, nedavno je obnovio saradnju sa Kosovskim bezbednosnim snagama u cilju pomoći, kako su naveli, u operacijama civilne zaštite.

Kosovska vlada se u novoj strategiji odbrane obavezala na jedinstveni lanac komandovanja Bezbednosnim snagama, koje deluju na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever.

„Međutim, ovoj odlučnosti izraženoj u dokumentima Strategije odbrane nije prethodilo nastojanje da se promeni sporazum sa NATO-om, koji predviđa da KBS, može da se iskrca na severu samo uz posebnu dozvolu komandanta KFOR-a. Uz sve dokumente koje je Vlada odobrila, zvaničnici NATO su za Kohu rekli da zabrana u ovom delu i dalje važi“, pisala je proletos Koha.

I. S.