Konferencija: „Energetska kriza će trajati još nekoliko godina, potrebna ulaganja u nove infrastrukturne objekte i tehnologiju“

Energetska kriza će trajati još nekoliko godina saglasni su učesnici konferencije „Energetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo?“, i napominju da je budućnost ulaganje u institut prozjumera, odnosno kupaca-potrošača, saopštili su organizatori panela.

Prema rečima Gliga Vukovića iz Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji svi smo u energetskoj krizi, ali je bitno da shvatimo da će kriza potrajati najmanje do 2030. godine i da će iziskivati ulaganja u nove infrastrukturne objekte i tehnologiju.

Budućnost je u prozjumerima, tvrdi on i napominje da je potrebno da država pomogne i sufinansira kupovinu i ugradnju tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su vetrogeneratori ili solarni paneli.

Na nivou Evropske unije, ističe on, udeo bruto potrošnje obnovljivih izvora energije je 22,1 % – od čega vetar čini 36 %, hidro izvori 33 %, a čvrsta energija 8 %.

U Srbiji taj procenat iznosi malo više od 26 %, u Švedskoj više od 60 %, u Austriji 36 %, a u Hrvatskoj 31 %.

Konsultant na razvoju OIE projekta Slobodan Perović objasnio je da energetska kriza u Evropi nije svuda ujednačena i da se veliki broj postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda planira na lokacijama gde su toplane ili blizu njih, tako da postoji način da se biomasa iskoristi za proizvodnju toplotne energije.

Raduje ga, kako kaže, sve veće interesovanje za institut kupca-proizvođača, jer će on „na prosvetiteljski način doneti svest o stvarnoj ceni električne energije“.

Perović je saglasan sa Vukovićem da je potrebno da država uskladi cene struje sa cenom ostalih energenata, ali napominje kako je „važno da zelena tranzicija bude pravedna tranzicija“ u kojoj niko ne sme biti zaboravljen.

Kada je reč o najugroženijem delu stanovništva, Aleksandar Macura iz RES fondacije tvrdi da se najveće poskupljenje desilo kod energenta koji čini najveći deo bilansa potrošnje u domaćinstvima, odnosno kod ogrevnog drveta, što najviše pogađa najsiromašnije.

Kako je objasnio, prvi zadatak domaćinstava je da se prepolovi potrošnja biomase, a toplotne pumpe vidi kao investiciju na koje mogu biti spremna neka domaćinstva.

Govoreći o situaciji sa privatnim sektorom Danijela Isailović iz Udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija kaže da su tokom prethodnog perioda često postojali problemi u komunikaciji u okviru javnog energetskog sektora, te da je „prepucavanja bilo i u javnosti“, dok je privatni sektor bio u ulozi medijatora, ali da su se stvari sada malo popravile.

Ona ističe da postoji podatak da Srbija ima 16,2 gigavata zahteva za mrežu, što nisu realni projekti, niti postoji mogućnost da se oni realizuju.

„Jedan od vodećih bankara je rekao da kada bi se svi kreditni plasmani iz svih banaka negde bi bilo za trećinu, dok je drugi rekao da novca ima, ali je pitanje ko ih traži, pa je pitanje ko su investitori“, rekla je Isailović.

Panel diskusija je održana u okviru 13. Međunarodno festivala zelene kulture Green fest u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom i uz finansijsku i tehničku podršku Evropske unije. Festival se održava do 25. novembra u potpunosti onlajn, a obuhvatiće projekciju 51 filma dugog i kratkog formata, kao i dve panel diskusije.

I. S.

- Advertisement -