Komemoracija Dušanu Ivkoviću u Narodnoj Skupštini
SAHRANA LEGENDARNOG DUDE U UTORAK (12.00) NA NOVOM GROBLJU
Danas je u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije održana komemoracija našem legendarnom trofejnom selektoru i treneru Dušanu Dudi Ivkoviću.
Okupljenima se prvo obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se pre toga upisao u „Knjigu žalosti“ posvećenu velikanu svetske košarke koji nas je napustio u 78. godini života.
– Uvaženi članovi porodice, gospođo Neno, Petre, Pavle… Poštovani prijatelji porodice Ivković, nemam ja šta o biografiji Dušana Ivkovića da dodam. Mnogi ovde to znaju neuporedivo bolje od mene… Kao predsednik Srbije ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka i što će ga imati. Ponosan zato što, iako je fizički velikan otišao, a Dušan Duda Ivković jeste naš velikan, on nikada neće otići iz Srbije niti će ga iko zaboraviti. I ne zato što su to kurtuozne reči, već zato što postoji ono što je merljivo, a to su sve one medalje i uspesi koje zaslužio Dušan Duda Ivković. Iako nismo u mnogo čemu bili saglasni, kada sam prvi put dugo razgovarao sa njim, a još dva puta sam imao priliku za tako duge razgovore, video sam koliko je ozbiljan, koliko je odgovoran i koliko je posvećen čovek i koliko takvim ljudima ne možete da oduzmete ništa – rekao je Vučić.
Ispred Košarkaškog saveza Srbije prisutnima se vrlo emotivno obratio predsednik Predrag Danilović.
– Ovde sam kao predsednik Košarkaškog saveza, ali imam obavezu da naglasim da ovaj Savez danas ne bi bio to što jeste da nije bilo Dušana Ivkovića. Isto tako, istorija srpske, jugoslovenske i evropske košarke je nezamisliva bez njegovog imena. Pola veka je radio u košarci kojoj je dao celog sebe. Uostalom, jednom je naglasio da košarka nije deo njegovog života, nego njegov život. Pošto sam ja prilično blizak prijatelj njegove familije, prilično teško mi je ovo palo. Uvek će biti moj selektor, to je bio i ostaće. Iznad svega i moja ljubav prema njemu, kao prema pokojnom ocu… Nek mu je slava i hvala.
Željko Obradović, kum legandarnog Dude takođe je govorio sa mnogo emocija…
– Otišao je čovek koji mi je bio sve, trener, učitelj, mentor, kum, prijatelj…Imao sam 28 godina kada sam zaigrao za reprezentaciju, a pozvao me je Duda. Bio sam najstariji u toj generaciji talenata, kasnije i velikana. On me je izdvojio i uputio da utičem na te mlade talentovane igrače, to je prva lekcija koju me je naučio i dan danas koristim isto. Uvek je znao da me opusti u odnosu trener – autoritet – igrač. Veliku sam tremu imao kada sam želeo da mu saopštim da neću više biti igrač, već trener, i tada je našao način da me relaksira pitajući me da me nije neko od mangupa iz Partizana naterao na to, misleći na njegovog velikog prijatelja Dragana Kićanovića. Kada sam mu objasnio da je to moja odluka, poželeo mi je svu sreću. Mnogo godina posle toga udelio mi je najveći kompliment ikada, da imam odličnu intuiciju. Nekada je reagovao burno, ali je uvek bio spreman za razgovor, da se izvini ako treba.. Kume, ovde si – zauvek i zauvek ćeš biti – rekao je Obradović i stavio dlan na srce.
FOTO – KSS