Connect with us

Književnost

Književno veče posvećeno Milošu Crnjanskom

Foto: Promo

Književno veče posvećeno Milošu Crnjanskom biće upriličeno u sredu, 30. novembra u 19 sati u knjižari Vulkan (Trg republike 5).

Povod da upriličimo književno veče posvećeno Milošu Crnjanskom jeste šezdesetogodišnjica objavljivanja Druge knjige Seoba. Razgovor je uvek jedan od najlepših načina da još jednom osvetlimo stvaralaštvo i lik pisca koji zauzima središnje mesto na pozornici srpske književnosti, te će naš gost i sagovornik biti prof. dr Milo Lompar – kažu iz Vulkana.

Šest decenija od objavljivanja Druge knjige Seoba Vulkan je u ovoj godini obeležio i tako što je ovaj roman objavljen u novom ruhu – u tvrdom povezu i lepom izdanju – u okviru edicije Tragovi, posvećene klasicima srpske književnosti. Pored njega, u Tragove su uvršteni i Seobe i Dnevnik o Čarnojeviću.

Miloš Crnjanski napustio je ovaj svet 30. novembra 1977. godine. Četrdeset pet godina kasnije, sećamo ga se 30. novembra jer verujemo u to da „Ima seoba. Smrti nema!“

Književno veče vodiće Marija Radić, urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu.

lj.z.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Književnost

Danas je obeležen dan Svetog Save „školske slave“, a obeležile su ga sve škole u Srbiji

Širom srbije je danas obeležen dan Svetog Save, dan koje sve škole u Srbije vode kao svoju školsku slavu. Mnogo toga već znamo ko je bio Sveti sava.

Sveti Sava je bio srpski sveštenik, arhiepiskop i nacionalni preporoditelj. Bio je prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, osnivač prvog srpskog vidovdanskog manastira Hilandara i prvi srpski školski sistem, što ga čini jednim od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji.

Sveti Sava se rodio kao Rastko Nemanjić, sin srpskog kralja Stefana Nemanje. Kao mlad čovek, Rastko je odlučio da se posveti bogosluženju i monaštvu, pa je napustio svijet i otišao u Atos, gde se zarekao monaškom zivotu. Tamo je preuzeo ime Sava i postao monah.

Nakon nekog vremena, Sveti Sava se vratio u Srbiju sa ciljem da unapredi crkveni život i da osnuje srpske manastire. On je osnovao prvi srpski vidovdanski manastir Hilandar na Atosu i bio njegov prvi iguman. Tada je počeo da širi pravoslavnu veru među Srbima, što je dovelo do nacionalnog preporoda.

FOTO: Unsplash

Sveti Sava je takođe osnovao prvi srpski školski sistem, što je doprinijelo razvoju srpske kulture i književnosti. On je takođe napisao mnoga dela koja su važna za srpsku istoriju i kulturu, uključujući i „Zakonik svetog Save“, koji je sadržavao pravila za monaški život.

Sveti Sava je preminuo 1235. godine, a njegovo telo je preneto u Srbiju i sahranjeno u manastiru Hilandar. Danas, Sveti Sava se smatra zaštitnikom Srbije i srpskog naroda. Njegov praznik se slavi 27. januara, a mnogi Srbi ga smatraju za svetitelja koji ih je učinio jakim i ponosnim narodom.

Njegov uticaj na veru i kulturu je ogroman, i njegova nacionalna uloga je neosporna. Sveti Sava se smatra za jednog od najvećih sveštenika svog vremena i jednog od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji. On je unapredio pravoslavnu veru, kulturu i književnost.

S.M.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu