Dok proizvođači maline u Srbiji već danima blokiraju hladnjače nezadovoljni njenom otkupnom cenom, a Privredna komora Srbije kritikuje sprečavanje nesmetanog rada tih pogona, stručna javnost pak ističe da je najveći teret ipak na malinarima te da bi država na neki način morala da im pomogne.
Malinari naime u poslednjih nekoliko dana na po sat vremena blokiraju po jednu hladnjaču u znak upozorenja njihovim vlasnicima da treba da podignu otkupnu cenu na minimalno 300 dinara po kilogramu.
Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović izjavio je da bi hladnjačari trebalo da ispune taj uslo, jer im je država omogućila sve pogodnosti, dodelom kredita.
Samo četiri hladnjače spremne su da plate maline 240 do 250 dinara, a pretežno nude od 130 do 190 dinara po kilogramu. Vlasnici hladnjača su zbog neprodatog prošlogodišnjeg roda dobili sve što je moguće od države, kredite na dve godine sa grejs periodom od šest meseci, moratorijume ili reprogram svih ostalih kredita i novac je kod njih, ali ne žele da povećaju cenu malina, rekao je Radović i dodao da i pored toga veliki broj hladnjača ne isplaćuje maline prilikom predaje tog voća.
Po oceni Radovića, dobit nakon izvoza malina trebalo bi deliti u odnosu 49 odsto prema 51 odsto za hladnjačare. Nevreme, praćeno gradom u subotu, 22. jula, kako je rekao, uništilo je malinjake na području Arilja, Ivanjice i Lučana, a šteta je smanjila ukupan rod za oko 20 odsto.
Uništen je, ne samo ovogodišnji rod, već i rod za sledeću godinu, jer su grad i oluja polomili izdanke koji bi trebalo da rode naredne godine, rekao je Radović.
U slučaju da hladnjačari ne podignu otkupnu cenu malinari su spremni na radikalizaciju protesta, odnosno da organizuju celodnevne blokade pogona u kojima se skladišti zamrznuto voće.
Sa druge strane, Privredna komora Srbije blokade pogona nekih od najvećih otkupljivača i izvoznika malina širom Srbije od strane proizvođača koji nisu zadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom ocenila je kao nedopustive.
Nakon sastanka sa najvećim otkupljivačima malina, koji je održan u Privrednoj komori Srbije, upućena je molba svim nadležnim državnim organima da u skladu sa zakonom, omoguće nesmetan rad kompanijama koje otkupljuju voće.
Uz konstataciju da su pojedini vlasnici kompanija istakli su da su primali pretnje od strane nezadovoljnih proizvođača što će biti prijavljeno nadležnima u policiji i pravosuđu PKS naglašava da je dogovor proizvođača i otkupljivača jedini način da malina iz Srbije sačuva svoje mesto na sve zahtevnijem stranom tržištu.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da je bilo potpuno očekivano da Privredna komora Srbije stane na stranu hladnjačara jer su oni njeni članovi i shodno tome ima obavezu da zastupa njihove interese.
Hladnjačari su zastupljeni u Privrednoj komori Srbije i plaćaju joj članarinu. To pak nije slučaj sa primarnim proizvođačima malina koji nisu deo PKS. Problem na relaciji proizvođači malina – vlasnici hladnjača postoji već dugi niz godina i na žalost nikada nije rešen na adekvatan način. Ono što je bitno naglasiti je to da u procesu, koji počinje proizvodnjom, a završava plasiranjem maline na tržište najveći teret pada na primarne proizvođače koji imaju značajne troškove. Veliki broj njih nema svoje skladišne prostore. Shodno tome, bilo bi nužno da nadležni malinu proglase za proizvod od nacionalnog značaja s obzirom na njenu ulogu u poljoprivredi Srbije. Konkretno to znači da bi proizvođači maline trebalo da dobijaju subvencije odnosno premije koje bi im olakšale bavljenje svojim poslom i obezbedile egzistenciju. Drugo rešenje bi bilo da proizvođači malina i hladnjačari zajednički formiraju takozvani fond rizika. Kada bi takav fond postojao iz njega bi mogli da se namiruju oni koji te sezone lošije prođu. Nekada će to biti proizvođači malina nekada skladištari, ali će fond obezbediti da se lošiji rezultati zbog specifične situacije na tržištu ne odraze na njihovu poslovnu egzistenciju, zaključuje Prostran.
I. S.
