Kako nastaje grad i zašto su ledene grudvice sve veće?

Svedoci smo veoma kišnih dana, koji su izazvali pravi kolaps na ulicama. Delove Srbije pogododila je juče oluja s grmljavinom i padavinama, a u nekim mestima padao je i grad.

Poslednji pomenuti prirodni fenomen posebno je opasan, ako su grudvice leda dovoljno velike da mogu da ozbiljno povrede slučajne prolaznike koji nisu na vreme pronašli zaklon, ali i oštete objekte, parkirana vozila, kao i useve.

Kako nastaje grad?

Brajan Teng, naučnik i profesor na Državnom univerzitetu u Njujorku, koji se bavi proučavanjem ekstremnih vremenskih prilika, objasnio je kako nastaje grad.

Sićušni kristali leda povlače se uzlaznom strujom grmljavinske oluje i potom se sudaraju s vodom koja ima temperaturu ispod nule, a voda se potom smrzava oko svakog od ovih ledenih kristala, uzrokujući njihov rast.

Ta voda se smrzava različitom brzinom, zavisno od temperature površine zrna grada, ostavljajući slojeve prozirnog ili zamućenog leda dok se zrno grada kreće unutar grmljavinske oluje. Ako otvorite veliko zrno grada, možete videti te slojeve, slične godovima drveća, piše N1 Hrvatska.

foto: pixabay

Put kojim zrno grada prolazi kroz grmljavinski oblak i vreme koje provede skupljajući tu ledenu vodu određuju koliko veliko može da naraste.

Rotirajuće, dugotrajne, jake grmljavinske oluje koje se nazivaju superćelijske oluje obično proizvode najveći grad. U superćelijskim olujama, zrna grada mogu lebdeti 10-15 minuta ili više u jakim uzlaznim strujanjima gde ima dovoljno ledene vode, pre nego što ispadnu iz oluje zbog svoje težine.

Grad je najčešći tokom proleća i leta kada postoji nekoliko ključnih faktora: topao, vlažan vazduh blizu površine, nestabilna vazdušna masa u srednjoj troposferi, vetrovi koji se snažno menjaju s visinom i grmljavinske oluje.

Veći grad, veća šteta

Oluja s gradom može biti razorna, naročito za poljoprivredna zemljišta, gde čak i manji komadi leda mogu uništiti useve i oštetiti voće.

Što je veće zrno grada, to je veća i materijalna šteta koja može nastati.

Teng se osvrnuo i na uticaj klimatskih promjena na grad, navodeći da je ponajpre dolazi do povećanja toplog, vlažnog vazduha kako se Zemlja zagreva. To daje više energije grmljavinskim olujama i čini ledenu vodu obilnijom za grmljavinske oluje, što omogućuje rast grada. Drugi važan faktor je više nestabilnih masa.

foto: pixabay

Klimatske promene takođe mogu dovesti do manje sitnog, a više velikog grada. Kako se atmosfera zagreva, nivo smrzavanja se pomera prema gore u atmosferi. Sitan grad bi se potpun otopio dok bi pao na tlo. Veći grad, s druge strane, pada brže i treba mu više vremena da se otopi.

Kako se zaštititi?

Ako vas uhvati grmljavinska oluja s gradom, bitno je preduzeti određene mere kako biste se zaštitili.

Ako ste u vozilu, zaustavite se i ostanite unutra. Primetite li nadstrešnicu garaže ili benzinske pumpe ispod koje se možete skloniti, odvezite se do nje.

Ako ste napolju, potražite čvrsto sklonište poput zgrade. Nađete li se na otvorenom, zaštitite glavu. Ako ste u zatvorenom prostoru, pomerite se od prozora i ostanite unutra dok grad ne prestane.

- Advertisement -