Izložba „Sva moja lica“ Jelene Tijanič Savić biće otvorena u Galeriji Singidunum od 5. do 14. septembra.
Iako medicina ima i dalje bezbroj nedoumica u vezi sa tim kako mozak funkcioniše, umetnici sa lakoćom mogu da prikažu ono što osećaju. Pred nama je ciklus slika i akvrelisanih crteža Jelene Tijanić Savić, koja je kroz ženske portrete predstavila svoja osećanja i svakodnevne misli, ali se u njima svako od nas može pronaći i prepoznati.
Devojka duge i valovite kose, zatvorenih očiju budi se sa blaženim mislima na svoj dom i sećanjima na zelena polja, šume, drvene kuće svog detinjstva i sela Šljivivice nadomak Užica. Koreni jaki, čvrsto su isprepletani tamo gde nam je očevina. Međutim, u trenu je nevoljno prene tuga za voljenima kojih više nema, čelo se nabere do bola, ruke se uhvate grčevito za glavu, usta se stisnu da ne bi vrištala. Tu je i neizostavna briga za neizvesno sutra koja je toliko jaka da se javlja osećaj težine kao da se sve stenje ovog sveta obrušilo na njenu glavu. Nemir ipak odagnaju ljubav, sreća, radost življenja, emocije koje će svu težinu da oteraju jer lepota je svuda oko nas. Treba je naći u malim stvarima, u beskrajnom plavetnilu mora, dubokim okeanima, bisernim školjkama, mirisnim zelenim poljima, toplom porodičnom domu, zvezdanom nebu i letnjim, toplim planinskim noćima. Preispitivanje samog sebe je samoupoznavanje i kakva god da je emocija prisutna treba je osetiti, spoznati i prihvatiti. Vladeta Jerotić je govorio: „Čovek mora da zna da se uvuče u sebe kao kornjača. Nema nijedne dužnosti za probuđene ljude, osim ove, tražiti samoga sebe, postati čvrst u sebi, napipati vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi. A to znači da nikada nećeš upoznati tuđu dušu, ako prvo ne znaš svoju.“
U izloženim radovima Jelena najveću pažnju posvećuje crtežu želeći da jasno predstavi izraz lica i emociju, jer olovka daje strukturu samog lika. Bojom oživljava svoje portrete i čini ih da budu topli, poletni i razigrani. Na slikama se pojavljuju i motivi poput jajeta, gnezda, kuće, koji jasno upućuju na jaku vezu umetnice sa svojim korenima, rađanjem, detinjstvom, toplinom doma. Time ističe važnost čuvanja tradicije i porodičnih vrednosti. Akvareli u kombinaciji sa crtežom daju slikama prozračnost, lakoću, ali i onu jaku, čvrstu i sigurnu linuju koju ostavlja srce grafita. Kombinovanje dve vrste medija je svesno rađeno, gde je olovka uvek onaj deo ličnosti koji nas vraća u detinjstvo, u raniji život, odnosno na ono što nas drži – na temelj.
Cilj ovih slika je da dotaknu naše emocije, podstaknu maštu i probude podsvest. Interakcija sa umetničkim delom je uvek želja svakog umetnika jer umetnost ne može da postoji bez posmatrača. Umetnost utiče na čovekovu unutrašnju prirodu, preobražava ličnost i čini je bogatijom. Portret je na ovoj izložbi glavni nosilac događaja koji je u komunikaciji sa svetom i dopušta svakom da se prepozna ili oseti u sebi neko od ovih osećanja – od čežnje, bola, nemira, tuge, ljutnje, brige, ali da nas uvek vraća na to da u umetnosti pronađemo samo sreću, spokoj, ljubav i radost.
docent dr Kristinka Selaković, istoričar umetnosti
lj.z.
Popularno sad
Svideće vam se
