Izložba “ Horor romantika” Danice Tešić biće otvorena od 26. marta do 7. aprila 2024. u Galeriji Doma omladine Beograda.
Serija radova pod nazivom „Horor romantika“ istražuje polje susreta svesti i podsvesti. Crteži i objekti kroz svoje biomorfne forme grade fluidnu kompoziciju preklapanja i prožimanja, koji kao rezultat donose nesigurnost u poimanju odnosa elemenata, da li je posredi njihov sukob ili privlačenje.
Otvorena izložba “Zovite me nežnost“ u Parizu
Na ta dva nivoa, dve krajnosti, crteži prolaze kroz metamorfoze i svoju projekciju dobijaju i van druge dimenzije. Kroz preispitivanje odnosa stvarnosti i fikcije, svesti i podsvesti, erosa i tanatosa, crteži i objekti međusobno komuniciraju, a kroz blisko poimanje protivrečnosti pokušavaju da uspostave vezu sa stvarnošću kakva god ona bila.
Nežna čudovišta
Stvarajući ali i posmatrajući umetnička dela u prvih dvadesetak godina XXI stoleća, možemo slobodno reći da je usled raznih nametnutih pokreta i skrivenih želja, političke korektnosti, platformi, umetnost izgubila svoju oštricu ali i svoju svrhu, svoj cilj.
Kako još Aristotel piše da umetnost izvire iz nagona za uobličavanjem i iz čežnje za emocionalnim izrazom, možemo reći da u svojoj suštini, umetnost jeste podržavanje stvarnosti, ono gotovo da drži ogledalo pred prirodom. Jer zaista čovek oduvek oseća zadovoljstvo u simulaciji (po Bodrijaru, podržavanje realnosti koja u osnovi ima nekakav stvarni objekat iliti proces), kao što voli umnožavanje, razmnožavanje…
Odjeci iz prošlosti, izložba Horor romantika / foto: promo
Međutim, držimo li se još Aristotela, težnja umetnosti nije podražavanje samo spoljne pojave stvari, već više njihovog unutarnjeg smisla, jer se u ovome, a ne u spoljnim manirima ili u detalju, sastoji njihova realnost. Otuda bi umetničko delo trebalo da postavlja kao cilj-oblik ili još više jedno sveto jedinstvo, jer to je kičma kompozicije, dela, fokusa oblika i teksture, odnosno materijala.
Danica Tešić u svojim delima izkazuje jednu ličnu katarzu, ali ne samo kao estetičko očišćenje duše onoga koji posmatra neko umetničko delo, ili kao složeni proces kojim se potisnute ideje dovode u svest a zatim abreaguju ponovnim preživljavanjem ili verbalizacijom, već osećanje koja su se u nama nakupila pod pritiskom društvenih ograničenja, a koja bi se iznenada mogla izmetnuti u nedruštvene i destruktivne radnje.
Otvorena izložba Ane Mikarić u Boliviji
Ona želi da tim svojim radom prenese, oslobodi i otkloni u samom obliku neštetnih umetničkih uzbuđenja, svojim procesom stvaranja ali i onome koji sve to promatra, najpre sam čin stvaranja a onda i samo delo, svojim izazivanjem sažaljenja i straha koje tako i tada vrše to ritualno čišćenje potisnutih osećanja teskobe i neprijatnih emocija, darujući tako magijsku snagu umetnosti.
Verbalizujući svoje delo metafora i simbola u podsvest kolektivnog, ona u svojim delima ili komadima skupljenim pod nazivom HOROR ROMANTIKA pokazuje upravo tu snagu, spajajući u prostoru svoje slike, rađene u tehnici olovkom i akrilom na papiru, sa tkaninom, materijalom, gotovo grotesknim skulpturama, bezličnim i pomalo zastrašujućim oblicima, sa repovima ili lancima, koji i takvi u samom prostoru mogu imati svoju praktičnu namenu, poput taburea ili viseće vreće za udaranje, gradeći i produbljujući sam prostor u kome su izloženi zajedno sa slikama, jednu upravo takvu šokantnu romansu.
Tešićeva svoje apstrakne forme i oblike koje se šire (ali i grče, što je još jedna krajnost i suprotnost ove izložbe) sa samih dela i dominiraju prostorom, zajedno sa delovima ljudskog tela, kostiju u jednoj sublimaciji, amorfnosti grade i atmosferu, tu svoju romansu, svojim rastakanjem, promenjivošću, nepostojanošću, dodajući privlačnost zastrašujućeg, onog pominjanog podsvesnog, neracionalnog straha, uznemirujućeg traumatičnog iskustva koje nam pomaže da razumemo i pobedimo sve veće strahove društva koji nas okružuju ili su već u nama.
Saša Skalušević
