Izložba „Bowie“ autora Dragana Nešića otvorena je u Parobrodu. Trajanje izložbe je do 31. avgusta.
Pola veka je prošlo od onog vrelog londonskog leta 1973. godine kada se tražila karta više za koncert Dejvida Bouvija u „Hamersmit odeonu“. Njegov poslednji nastup u okviru turneje na kojoj je promovisao album The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars predstavljao je zapravo oproštaj sa Zigijem Stardastom, androginim superstarom, tačnije, vanzemaljcem koji će sačuvati Zemlju od apokaliptičnog sunovrata, kako je glasio konceptulani narativ ovog glem-rok projekta.
Niko nije mogao da pretpostavi da će Bouvi te julske večeri obznaniti da zauvek izlazi iz kostima svog alter ega koji mu je doneo planetarnu slavu. U mnogo čemu taj eksperimentalni poduhvat bio je paradigma većine kasnijih Bouvijevih ingenioznih iskoraka, uključiv i testamentarni album Blackstar.
Na slikama Dragana Nešića uočavamo da je Bouvijeva umetnost utemeljena na permanentnom preobražaju kreativne energije. Biće da on još samo Kafkinog kukca Gregora Samsu nije prepoznao u drami vlastitog identiteta. Dovodeći u pitanje tradicionalne mitologeme, povlađujući izazovima oslobođenog personaliteta, ovaj arhivolšebnik rokenrola, sa hiljadu lica i hiljadu i jednom maskom redefinisao je brojne mitove svoga vremena gradeći pritom jedan i jedinstven mit – mit o Dejvidu Robertu Džonsu iz južnog londonskog predgrađa Bromli, potonjem Dejvidu Bouviju.
lj.z.
Popularno sad
Svideće vam se
