Izložba „BIOPOLITIKA RANJIVOSTI“ Olge Matveeve i Julie Maškove

Otvaranje: utorak, 19. maj u 19 časova

Izložba traje do 5. juna u Galeriji Doma omladine Beograda

Među ovim formama pojavljuje se telo lišeno reproduktivne funkcije, obraslo mahovinom — figura u kojoj gubitak postaje deo novog životnog ciklusa. Telo se ovde ne razume kao autonoman nosilac subjektivnosti, već kao element širih ekosistema međuzavisnosti. Tkanina, mahovina, telo i reciklirani organski materijali učestvuju u zajedničkom polju odnosa.

Polazeći od pojma biopolitike, koji je uveo Mišel Fuko, a dalje razvili Đorđo Agamben, Džudit Batler i Roberto Espozito, projekat se bavi pitanjima upravljanja životom i telesnom ranjivošću. U toj perspektivi, ranjivost se razume kao oblik otvorenosti i kao resurs koji omogućava nastanak novih oblika života.

Projekat se razvija kao „Vrt nemogućeg“ — prostor u kojem život ne nestaje, već menja oblike u uslovima krhkosti i neizvesnosti.

Olga Matveeva (1986, Moskva) je vizuelna umetnica čija praksa obuhvata fotografiju, instalaciju, umetničku knjigu i analogne štamparske procese. Njeno istraživanje fokusira se na individualno iskustvo i strategije adaptacije u promenljivim društveno-političkim kontekstima, ispitujući odnose između tela i okruženja, realnosti i mitologije, pojedinca i kolektiva. Kroz konceptualni i metaforički pristup, njen rad tematizuje ranjivost, transformaciju i latentne potencijale. Obrazovanje je stekla na Rodchenko školi za fotografiju i multimediju u Moskvi, a dodatno se usavršavala na Summer Academy u Salzburgu. Njeni radovi izlagani su međunarodno, uključujući Beograd, Hamburg, Moskvu, Beč, Ljubljanu, Njujork i Diseldorf. Kao edukatorka, vodi autorske i istraživačke programe u oblasti savremene fotografije. Suosnivačica je izdavačke platforme book[e].lab i inicijatorka nezavisnih kustoskih projekata u Beogradu.Julija Maškova (1985, Sankt Peterburg) je savremena umetnica i konceptualna dizajnerka koja deluje u polju oblikovanja arhitektonskog okruženja. Rođena u Rusiji, živi i radi u Srbiji. Njena praksa istražuje odnose između identiteta i prostora, ispitujući načine na koje okruženje oblikuje lično i kolektivno iskustvo. Radeći kroz apstraktno slikarstvo, bio-skulpturu, instalaciju, video i performans, Mashkova razvija procese zasnovane na neposrednom radu sa materijalima iz okruženja. Organski i efemerni elementi funkcionišu kao nosioci značenja i tragovi pripadnosti, otvarajući pitanja migracije, adaptacije i transformacije. Izlagala je međunarodno, uključujući Beograd, Bar, Sankt Peterburg, Keln, kao i u okviru brojnih festivalskih i istraživačkih platformi. Njeni projekti obuhvataju i saradnje u oblasti arhitekture i performativnih praksi. Dobitnica je više nagrada u oblasti arhitekture i dizajna.