Izložba “Beleške sa koloseka“ Tatjane Marticki biće otvorena od 23. aprila do 12. maja u Galeriji Doma omladine Beograda.
Izložba grafika, fotografija, crteža i instalacija „Beleške sa koloseka“ rezultat je procesa neposrednog mapiranja, stvaranja in-situ i beleženja aktuelne prakse uklanjanja železničkih pruga i koloseka sa ruralnih vojvođanskih železničkih deonica kojima je pravno oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi i time obustavljen železnički saobraćaj.
Radovi su nastajali u kontinuitetu u periodu od aprila 2023. godine delovanjem na lokalnoj železničkoj pruzi Žabalj-Bečej, deonica Čurug-Bečej. Sam proces rada podrazumevao je posmatranje, praćenje i dokumentovanje toka kojim su se odvijali železnički poslovi, od mašinskog uklanjanja železničkih šina, pa do uklanjanja drvenih kolosečnih pragova koji su, piramidalno složeni, ostavljeni na mestu nekadašnje pruge.
Radi bližeg razumevanja ovog fenomena, deo procesa rada odnosio se i na prikupljanje nezvaničnih informacija i mišljenja. U razgovorima sa lokalnim stanovništvom saznajem da se za prugu vezuju raznovrsne uspomene, posebno one starijih generacija: od putovanja na posao takozvanim „Ćirom”, pa do očeva i deda koji su radili na njenoj izgradnji. Takođe, lokalno stanovništvo je ostavljene pragove na neki način „prisvojilo“, te su posle svega nekoliko meseci gomile kolosečnih pragova počele primetno da se smanjuju, do nestajanja, što, čini se, i jeste bila zamisao, uzimajući u vidu nedostatak zvaničnih inicijativa da se neupotrebljivi pragovi recikliraju. Bez obzira na to da li se na uklanjanju stare železnice radi zbog oslobađanja prostora za razvoj lokalnih samouprava, što su zvanične izjave, ili su, kao po mišljenju lokalaca, po sredi individualni interesi i dodatna marginalizacija vojvođanskih sela, svakako da nešto što je marljivo građeno da traje decenijama i izdrži zub vremena, zavređuje da bude primećeno, istraženo i zabeleženo.
Izložba „Das Untere Licht“ u Cetinjskoj
U vizuelnoj postavci primarno mesto zauzimaju grafički radovi drvenih pragova štampanih na platno, nastali na terenu, van adekvatnih uslova grafičkog ateljea. Grafika se ističe kao medij brze i neposredne vizuelne komunikacije i svedenog likovnog izraza koji ima dugu istoriju u beleženju aktuelnih društveno-političkih momenata i širenju svesti o zanemarenim sferama ljudskog rada. Inspirisani bogatom tradicijom socijalno angažovane grafike na našem podneblju, nastali otisci predstavljaju vizuelnu belešku tragova izuzetnih ljudskih napora koji će, sudeći po trenutnim okolnostima, otići u zaborav.
Pored grafika, deo postavke čini foto-dokumentacija, pronađeni i prikupljeni elemenati koloseka koji su zaboravljeni ili ostavljeni u okolini, kao i crteži nastali intervencijom na probnim, eksperimentalnim grafičkim otiscima.
